00300 Уранио Чупићу Стојане

001    Уранио Чупићу Стојане
002    Прије зоре и бијела дана.
003    Нешто му се очи омакоше,
004    Те погледа преко воде Дрине,
005    Преко Дрине, на Чауш-планине.
006    По Чаушу пала турска војска,
007    Беле иʼ се по гори шатори,
008    Кајʼно груда на планини снега.
009    Кад то виде Чупићу Стојане,
010    Он се брзо у шанац поврати
011    И дозива све своје синове,
012    Све синове, своје витезове:
013    „Је лʼ је кога породила мајка
014    Да отиђе на Чауш-планине,
015    И да виде целу турску војску,
016    Да лʼ је војска здрава и весела?“
017    Сви јунаци ником поникоше
018    И у црну земљу погледаше,
019    Алʼ се нико наћи не могоше,
020    Већ покличе ђаче Миловане:
021    „Ја ћу ићи, Чупићу Стојане!“
022    Стојан њему ʼвако проговара:
023    „Немој ићи, ђаче Миловане,
024    Је лʼ ће тебе погубити Турци,
025    Па ће мене твоја мајка клети:
026    ’Бог тʼ убио, Чупићу Стојане,
027    Кад те деца од Турака бране!’“
028    Миловане, нехʼте ни слушати,
029    Па се баци преко Дрине воде,
030    И Дрину је воду здраво прошʼо,
031    Па разгледа и лијево и десно,
032    Па се краде од страже до страже,
033    Па се краде од јеле до јеле.
034    Нити шушнʼо, нити сломи гранку,
035    Нитʼ га гдегод опазиле страже,
036    Па се попе на једну зелену
037    И он слуша што Турци говоре,
038    Турци седе, овако беседе:
039    „Сутра ћемо сложно ударити
040    И Чупића жива ухватити,
041    Сиротињу с коњем прегазити!“
042    Кад то зачу ђаче Миловане,
043    Он се скиде са јеле зелене,
044    Па се краде од страже до страже,
045    Па се краде од јеле до јеле,
046    Нити шушнʼо, нити сломи гранку,
047    Нитʼ га гдегод опазила стража.
048    Кад је био близу воде Дрине,
049    Опази га Муса чобанине:
050    „Потрчите, лаке турске страже,
051    Побеже нам каурски увида!
052    И потрже сабљу из појаса
053    Да закоље ђака Милована.
054    Алʼ је дете умно и разумно,
055    Па се крије око вите јеле,
056    Све од јеле одлеће иверје.
057    Кад он виде да ће погинути,
058    Он се сети своје пушке мале,
059    Коју носи тајно у недрима:
060    „Пуцај, пушко, не остала пуста!“
061    Пуче пушка, не остаде пуста,
062    И погоди Мусу чобанина,
063    Погоди га у сред срца жива.
064    Муса паде, Милован допаде,
065    Па му русу одсијече главу,
066    И метну је у ђачку торбицу,
067    И Дрину је здраво прошʼо.
068    Далеко га Чупић угледао,
069    Мало ближе пред њим ишетао,
070    Па га пита за јуначко здравље.
071    Све му каза како је и било,
072    Па се маши у ђачку торбицу,
073    Па извади од Турчина главу,
074    Баци главу у зелену траву,
075    Проговара Чупићу Станоје:
076    „Кад нам ђаци посташе јунаци,
077    Лако ћемо савладати врага!“

Подаци о песми

СакупљачМихаило Поповић
КазивачРадован Радивојевић, отац Добросав,, земљорадник, Маједво, Крушевац; бригадир Друге расинске бригаде.
Место и време бележења23. 08. 1949. године, градилиштe ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Спачве.
Напомене сакупљачаКазивач је чуо од мајке која има 70 год. (Стојка).