Добродошли!

Налазите се на интернет страници Дигиталне базе „Фолклорна збирка Етнографског института САНУ“ (ФолклорнаЗбиркаЕИСАНУ). Рад на изради ове базе података фолклорне грађе започео је у мају 2022. године, када је покренут пројекат Израда Дигиталне базе народних песама ЕИ САНУ, финансијски подржан од стране Министарства за културу Републике Србије. Тада се под руководством др Ђорђине Трубарац Матић, а у сарадњи са инж. Браниславом Томићем, тим сарадника Етнографског института у саставу др Милан Томашевић, др Нина Аксић, Биљана Миленковић Вуковић и Бојана Вуковић латио задатка да фолклорну грађу архивирану у Етнографском институту систематизује и учини доступном заинтересованој јавности. Током овог осмомесечног пилот пројекта у базу је унето 538 песама и загонетки, а наша жеља и план су да током наредних година систематизујемо, обрадимо и у Базу убацимо остатак архивске фолклорне збирке Етнографског института. Тиме би научној и широј јавности био омогућен и олакшан приступ овој драгоценој фолклорној грађи као и напредне претраге њеног корпуса. Сама дигитална база на којој тренутно радимо неће бити доступна широј јавности док год је у фази израде, али, преко ове интернет апликације желимо да учинимо доступним и претраживим текстове који су за сада у њу унесени ‒ за податке о њиховим сакупљачима, казивачима, месту и времену бележења, в. Реч приређивача.

База Вам пружа могућност увида у све фолклорне текстове до сада унесене у њу, који се налазе поређани по броју којим су нумерисани. Приступ појединачним песмама је убрзан могућношћу да до њих дођете претрагом на основу броја песме (уколико га знате, или сте негде наишли на референцу на одређену песму наведену под својим бројем).

У зависности од Ваших потреба, претраге унутар самих текстова можете вршити уносима куцаним било латиничним, било ћириличним писмом и то на два начина.

Претраживање појединих речи (до три) омогућава да лако пронађете све оне текстове у којима се помиње нека од унесених речи. Ова врста претраге се може користити за различите варијанте исте речи (рецимо, девојка, дјевојка, ђевојка), или за синонимне појмове (рецимо, борба, бој, битка), или за тематски блиске појмове (рецимо, реакција, кулак, буржуј). Једном када унесете жељене речи и покренете претрагу, биће Вам понуђене све оне речи које су ушле у први круг селекције. Потребно је да од њих одаберете све оне које одговарају појму/појмовима које тражите и да након тога покренете други круг селекције, након кога ћете доћи до свих оних текстова у којима се помињу тражени појмови.

2. Претрага групе речи ће Вам бити од користи уколико трагате за појединим синтагмама (рецимо, звезда петокрака), краћим реченицама (рецимо, Ђе си била?), или усменопоетским формулама (рецимо, беле руке).

Сав фолклорни материјал и пратеће инфомације који се налазе на овом сајту могуће је слободно и бесплатно користити у научне и некомерцијалне сврхе. Њихова употреба у комерцијалне сврхе није дозвољена.

У случају да се у научним радовима будете служили овом базом података, молимо Вас да то назначите. Упутства како да то урадите можете наћи овде.

ЗБИРКА

Архивску фолклорну збирку Етнографског института САНУ чини обимна грађа у форми теренских свезака са рукописним записима текстова народних песама и других краћих форлклорних форми на јужнословенским и на албанском језику, од којих су неке касније машински прекуцане на папириће А5 формата у више копија, додељена им је нумерација и унесене су у инвентарне књиге. Поред ових, постоји још увек неодређен број песама које никада нису прекуцане, али су нумерисане и инвентарисане, као и оне које су прекуцане, али, по свему судећи нису ни нумерисане ни инвентарисане. Имајући у виду да су можда неке од песама временом и изгубљене, за сада је немогуће прецизно рећи ‒ бар у овој фази рада на систематизацији збирке ‒ тачан број текстова којима збирка располаже. Изазов за утврђивање овог броја лежи у обимности грађе, као и у веома честом непоклапању у нумерацији и редоследу песама које се налазе у рукописним свескама, са онима на папирићима и оних у заведених у инвентарним књигама. Ипак, процена је да би могло да се ради између 18.500 и 19.000 песама и других краћих фолклорних форми.

Прикупљање грађе која данас чини највећи део збирке започело је непосредно након оснивања Етнографског института САН 1947. године и сматрано је једним од најбитнијих задатака самог Института, који је већ 1947. године финансирао теренско сакупљање „народноослободилачког фолклора“ спроведено од стране Миљана Мојашевића на територији Санџака¹. На основу извештаја Раде Марковић, објављеног 1952. године,² сазнајемо да је у периоду 1947-1948. године сакупљање народних умотворина вршено на подручјима Санџака, Сретечке жупе, Левча, Груже, Маврова, Битоља, Малешева, како у форми циљаних истраживања, тако и узгред, током редовних теренских истраживања насеља и становништва спровођених од стране сарадника Института. Ипак, највећи део грађе прикупљен је током лета 1949. године, када је покренута читава мала армија од близу 60 сакупљача, које су ‒ поред сарадника Етнографског института ‒ већински чинили студенти Београдског универзитета. Они су послати у групама од 2-7 чланова „у неколико праваца и то првенствено у жаришта народноослободилачке борбе“.³ Њихов задатак је био да бележе „песме настале у току Народноолободилачке борбе и изградње социјализма (...) а уз то и осталог фолклора“.⁴ Екипе су упућене у области Титовог Ужица, Криве Феје, Власине, Косова и Метохије, Козаре, источне Босне и у Црну Гору. Сем тога, један број екипа је распоређен по великим градилиштима (дуж трасе изградње ауто-пута „Братство и јединство“ и на различитим локацијама Новог Београда, који је тада почињао да се гради). На њима су тзв. омладинске радне бригаде из различитих крајева Југославије учествовале у тада највећим грађевинским подухватима послератне изградње земље. По процени Раде Марковић, након лета 1949. године, збирка је већ располагала са око 15.000 песама, а касније је наставила да расте током 1950-их, пошто је сарадницима Института дата инструкција да током својих индивидуалних и групних теренских истраживања паралелно спроводе и сакупљање фолклорне грађе. Тако, 1960. године, Душан Недељковић помиње збирку од око 20.000 песама.⁵

С обзиром на задатак постављен сакупљачима, не чуди да највећи део збирке чине песме које тематизују Други светски рат, улогу Комунистичке партије и СКОЈ-а током њега, партизане и њихову борбу, као и многобројна ратна страдања. Сакупљање песама је вршено непосредно након доношења Резолуције Информбироа о КПЈ-у, па значајан број песама говори и о тој теми. Многобројне су и песме о послератној изградњи земље, радним акцијама, процесима економско-политичке транзиције кроз коју је Југославија пролазила, али и о сасвим новом типу жене пониклом на значајно измењеним моделима друштвено пожељног. Велики је и број хумористичких, љубавних, еротских (ређе и порнографских) песама, а забележене су и посленичке, обредне као и епске песме старије тематике (о борби с Турцима, као и о Балканским ратовима и о Првом светском рату), којих је несразмерно мало у односу на то колико их је затечено на терену ‒ сакупљачи их често нису бележили, иако су „констатовали да их у областима у којима су вршили испитивања има много више него што је забележено“.⁶

Нема сумње да је пројекат сакупљања фолклорне грађе која чини највећи део збирке био мотивисан првенствено политичким интересима и идеолошким визијама новоформиране комунистичке власти ФНРЈ ‒ што се такође види из начина на који су о овим песмама говорили њихови сакупљачи током и непосредно након реализације самог пројекта ‒ у њима они виде песме од „културнополитичког значаја за наше народе (...) саставни део културне револуције која се одвија као последица економско-политичке револуције код нас (...) [и] подупире и популарише ту револуцију“.⁷ Пројектом је требало афирмисати и поткрепити убрзо изречену идеју да је „народна песма увек (...) актуелна и партијна, окренута својим стваралачким оштрицама решавању и савлађавању најактуелнијих питања стваралачке револуционарне борбе“.⁸ Данас, с временске дистанце од седам деценија, отворене су могућности за сасвим ново сагледавање ове фолклорне грађе, чији значај не почива толико у књижевној вредности песама, колико у томе што се ради о драгоценом документу једног бурног и динамичног времена.

РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА

Први део фолклорне грађе који је унесен у ФолклорнуЗбиркуЕИСАНУ 2022. године чини 533 песмe и 5 загонетки, које су све сакупљене у периоду од 11. до 16. августа 1949. године на градилиштима дуж трасе изграње аутопута „Братство и јединство“, и то већином на локацијама у околини Жупање и Спачве. Сакупљачи су били Михаило-Мика Поповић (1925-2011), тада још увек студент Филозофског факултета у Београду, који је забележио песме и загонетке под бр. 1-338, и Радослав Павловић (1897-1983), сакупљач песама под бр. 339-538, који је био међу првим сарадницима Етнографског института запосленим одмах након његовог формирања. Њихови казивачи били су учесници омладинских радних акција из различитих делова тадашње Југославије, бригадири и бригадирке: Прве црногорске бригаде (песме бр. 1-10), Треће црногорске бригаде (песме бр. 181‒207, 231-241), Друге Црногорско-ужичке бригаде (песме бр. 56-65, 412-418), Врањанске бригаде (песме бр. 11-33), Љубичко-трнавске бригаде (песме бр. 34-55, 339-377), Драгачевске бригаде (песме бр. 66-72; 419-436), Друге драгачевске бригаде (песме бр. 89-109), Ужичке бригаде (песме бр. 110-116, 377-411, 472-510), 117. београдске бригаде (песма бр. 117-119, 121, 511-513, 520-522), 174. београдске бригаде „Јанко Лисјак“ (песме бр. 73-88), Земунске средњошколске бригаде (песме бр. 437-471), Треће оџачке бригаде (песма бр. 120, 122-148, 514-519, 523-538), Треће панчевачке бригаде (песма бр. 154-160), Друге гостиварске бригаде (песме бр. 220-230), 137. хрватске бригаде из Шибеника (песме бр. 208-219), 36. хрватске бригаде из Загреба (песме бр. 242), Друге колубарске бригаде (песме бр. 244-249, 251-252), Треће рађевске бригаде (песме бр. 253-277), Треће бањалучке бригаде (песме бр. 288-291), Четврте бањалучке бригаде (песме бр. 278-286), Треће дервентске бригаде (песма бр. 287, 292-295), Прве бачко-тополско-бегејске бригаде (песме бр. 296-298), Друге расинске бригаде (песме бр. 299-302), Четврте градачачке бригаде (песме бр. 303-323), Шамачке бригаде (песме бр. 324-338), Прибојско-вишеградске бригаде (песме бр. 161-180), а међу казивачима су били и санитарни службеници и механичари запослени у омладинским логорима (песме бр. 149-153).

Од 533 песме, двадесет и једна је на македонском језику (песме бр. 12, 26-33, 78, 220-230). Њих је Михаило Поповић записао онако како их је чуо и то српском ћирилицом. Песме су спеване пре него што је македонски језик стандардизован, па их одликују дијалекатске особености. У Базу су унете тако што су транслитероване македонском ћирилицом, али без икаквих других измена. Сем македонских, међу песмама се нашла и једна на бугарском језику (песма бр. 77). Њу је Михаило Поповић записао такође српском ћирилицом као „стару бугарску песму коју су певали партизани у Македонији“, иако се у ствари ради о песми чувеног бугарског песника Ивана Вазова, посвећеној Ивану Ботеву и његовој чети у Априлском устанку против Турака 1876. године, с тим што је оригинални текст песме донекле измењен и знатно скраћен (од оригиналних 22 строфе, „варијанта“ македонских партизана коју је записао Поповић има их само 4). Иако се не ради о народној песми, у Базу је унесена као интересантан пример фолклоризације. Овом приликом се захваљујемо Предрагу Црнобрњи на указаној помоћи у приређивању македонских песама, као и Петку Христовом, који нам је указао на порекло бугарске песме.

Како цитирати Базу?

У случају да се у научним радовима будете служили овом Базом података, молимо Вас да то назначите и то на следећи начин (сем ако пропозиције саме публикације не налажу другачије):

У списку извора:

ФолклорнаЗбиркаЕИСАНУ: Дигитална база фолклорне збирке Етнографског института САНУ. Руководилац: Ђорђине Трубарац Матић. Београд: Етнографски институт САНУ. 2022‒ . Web: https://folklornazbirka.ei.sanu.ac.rs/lppesme/index.php (Приступ: датум)

или:

FolklornaZbirkaEISANU: Digitalna baza folklorne zbirke Etnografskog instituta SANU. Rukovodilac: Đorđina Trubarac Matić. Belgrade: Institute of Ethnography SASA. 2022‒ . Web: https://folklornazbirka.ei.sanu.ac.rs/lppesme/index.php (Pristup: datum)

или:

FolklornaZbirkaEISANU: Digitalna baza folklorne zbirke Etnografskog instituta SANU. Dir. Đorđina Trubarac Matić. Belgrade: Institute of Ethnography SASA. 2022‒ . Web: https://folklornazbirka.ei.sanu.ac.rs/lppesme/index.php (Consulted: date)

Унутар текста:

ФолклорнаЗбиркаЕИСАНУ, број песме

Пример за песму бр. 2: ФолклорнаЗбиркаЕИСАНУ, 2

или:

FolklornaZbirkaEISANU, broj pesme

Primer za pesmu br. 2: FolklornaZbirkaEISANU, 2