Добродошли!

Налазите се на интернет страници Дигиталне базе Фолклорне збирке Етнографског института САНУ. Рад на изради ове базе података фолклорне грађе започео је у мају 2022. године, суфинансиран од стране Министарства културе Републике Србије и Етнографског института САНУ. Тада се под руководством др Ђорђине Трубарац Матић, а у сарадњи са инж. Браниславом Томићем, тим сарадника Етнографског института у саставу др Милан Томашевић, др Нина Аксић, Биљана Миленковић Вуковић и Бојана Вуковић латио задатка да фолклорну грађу архивирану у Етнографском институту Српске академије наука и уметности систематизује и учини доступном заинтересованој јавности. Током 2023. године, тиму се прикључио др Данило Трбојевић, а у новембру исте године и мср Константин Ађанин.

Током овог двогодишњег периода у Базу је унето 2305 песама, 4 загонеткe и једна питалица, а намера нам је да током наредних година систематизујемо, обрадимо и у Базу унесемо остатак архивске фолклорне збирке Етнографског института. Визија с којом смо кренули у овај пројекат је да научној и широј јавности омогућимо и олакшамо приступ овој драгоценој фолклорној грађи уз помоћ корисне алатке за напредне претраге као што је ова База.

База вам пружа могућност увида у све фолклорне текстове до сада унесене у њу, као и у податке о сакупљачу, казивачу, месту и времену сакупљања. Уколико их има, уз текстове су дате и напомене сакупљача и приређивача. Приступ појединачним песмама је убрзан могућношћу да до њих дођете претрагом на основу било које речи или стиха присутних у фолклорном тексту, као о на основу броја под којим је текст заведен у Бази. Претраге можете вршити и по критеријуму језика. Понуђене су опције српско-хрватског, македонског, словеначког, бугарског и албанског језика. Међу до сада унетим текстовима нема словеначких и албанских, али су те опције дате с визијом наставка рада на уносу целокупне збирке.

У зависности од ваших потреба, претраге унутар самих текстова можете вршити уносима куцаним било латиничним, било ћириличним писмом и то на два начина:

1) Претраживање појединих речи (до три) омогућава да лако пронађете све оне текстове у којима се помиње нека од унесених речи. Ова врста претраге се може користити за различите варијанте исте речи (рецимо, девојка, дјевојка, ђевојка), или за синонимне појмове (рецимо, борба, бој, битка), или за тематски блиске појмове (рецимо, реакција, кулак, буржуј), али и за појмове који дефинишу тематске целине (рецимо, Информбиро, Стаљин, Резолуција). Једном када унесете жељене речи и покренете претрагу, биће вам понуђене све оне речи које су ушле у први круг селекције. Потребно је да од њих одаберете оне које одговарају појму/појмовима које тражите и да након тога покренете други круг селекције, када ћете доћи до текстова у којима се помињу тражени појмови.

2) Претрага групе речи ће вам бити од користи уколико трагате за појединим синтагмама (рецимо, звезда петокрака), краћим реченицама (рецимо, Ђе си била?), или усменопоетским формулама (рецимо, беле руке).

Сав фолклорни материјал и пратеће инфомације који се налазе на овом сајту могуће је слободно и бесплатно користити у научне и некомерцијалне сврхе. Њихова употреба у комерцијалне сврхе није дозвољена.

У случају да се у научним радовима будете служили овом базом података, молимо Вас да то назначите. Упутства како да то урадите можете наћи овде.

ЗБИРКА

Фолклорну збирку Етнографског института САНУ чини обимна архивска грађа у форми теренских свезака са рукописним записима текстова народних песама и других краћих форлклорних форми на јужнословенским и на албанском језику, као и нешто више од двадесетак хиљада листова А4 и А5 формата на којима су непосредно након повратка с теренских експедиција, прикупљени текстови машински прекуцани у више копија. Прекуцавање сакупљених фолклорних текстова вршено је након обављене прве редакције. Тада је сваком тексту додељена и нумерација и био је заведен у инвентарној књизи. Поред ових, постоји још увек неодређен број песама које никада нису прекуцане, али су нумерисане и инвентарисане, оних које су прекуцане, али, по свему судећи нису ни нумерисане ни инвентарисане, као и оних које нису ни прекуцане, ни нумерисане, ни инвентарисане. Имајући у виду да су можда неке од песама временом и изгубљене, за сада је немогуће прецизно рећи ‒ бар у овој фази рада на систематизацији збирке ‒ тачан број текстова којима збирка располаже. Изазов за утврђивање овог броја лежи у обимности грађе, као и у веома честом непоклапању у нумерацији и редоследу песама које се налазе у рукописним свескама са онима на листовима и онима заведеним у инвентарним књигама. Ипак, процена је да би могло да се ради о броју између 18.500 и 20.000 песама и других краћих фолклорних форми.

Прикупљање грађе која данас чини највећи део збирке започело је непосредно након оснивања Етнографског института САН 1947. године и тада је сматрано једним од најбитнијих задатака самог Института, који је већ 1947. године финансирао теренско сакупљање „народноослободилачког фолклора“ спроведено од стране Миљана Мојашевића на територији Санџака¹. На основу извештаја Раде Марковић, објављеног 1952. године,² сазнајемо да је у периоду 1947‒1948. године сакупљање народних умотворина вршено на подручјима Санџака, Средачке жупе, Левча, Груже, Маврова, Битоља, Малешева, како у форми циљаних истраживања, тако и узгред, током редовних теренских истраживања насеља и становништва спровођених од стране сарадника Института. Ипак, највећи део грађе прикупљен је током лета 1949. године, када је покренута читава мала армија од близу 60 сакупљача, које су ‒ поред сарадника Етнографског института ‒ већином чинили студенти Београдског универзитета. Они су послати у групама од 2‒7 чланова „у неколико праваца и то првенствено у жаришта народноослободилачке борбе“.³ Задатак им је био да бележе „песме настале у току Народноолободилачке борбе и изградње социјализма (...) а уз то и осталог фолклора“.⁴ Екипе су упућене у области Титовог Ужица, Криве Феје, Власине, Косова и Метохије, Козаре, источне Босне и у Црну Гору. Сем тога, један број екипа је распоређен по великим градилиштима (дуж трасе изградње ауто-пута „Братство и јединство“ и на различитим локацијама Новог Београда, који је тада почињао да се гради). На њима су тзв. омладинске радне бригаде из различитих крајева Југославије учествовале у тада највећим грађевинским подухватима послератне изградње земље. По процени Раде Марковић, након лета 1949. године, збирка је већ располагала са око 15.000 песама, а касније је наставила да расте током 1950-их, пошто је сарадницима Института дата инструкција да током својих индивидуалних и групних теренских истраживања паралелно спроводе и сакупљање фолклорне грађе. Тако, 1960. године, Душан Недељковић помиње збирку од око 20.000 песама.⁵

С обзиром на задатак постављен сакупљачима, не чуди да највећи део збирке чине песме које тематизују Други светски рат, улогу Комунистичке партије и СКОЈ-а током њега, партизане и њихову борбу, многобројна ратна страдања, али и послератну изградњу земље, друштвено-политичке догађаје и реформе, нове социокултурне феномене, као и обрачун са класним и идеолошким противницима који је уследио непосредно након Другог светског рата. Пошто је сакупљање песама започето у јеку превирања насталих доношењем Резолуције Информбироа о Комунистичкој партији Југославије, значајан број песама говори о тој теми. Многобројне су песме о раду, радним акцијама, свакодневици омладинаца, али и различитим процесима економско-политичке транзиције кроз коју је Југославија интензивно пролазила средином 20-ог века. Такође, велики број песама тематизује један сасвим нови тип жене, поникао на значајно измењеним моделима друштвено пожељног у односу на до тада доминантне патријархалне назоре. Сем поменутих, значајан је број и шаљивих, љубавних, еротских песама, а у мањем броју су забележене и обредне као и епске песме старије тематике (о борби с Турцима, као и о Балканским ратовима и о Првом светском рату), којих је несразмерно мало у односу на то колико их је затечено на терену ‒ сакупљачи их често нису бележили, иако су „констатовали да их у областима у којима су вршили испитивања има много више него што је забележено“.⁶

Нема сумње да је пројекат сакупљања фолклорне грађе која чини највећи део збирке био мотивисан првенствено политичким интересима и идеолошким визијама новоформиране комунистичке власти ФНРЈ ‒ што се такође види из начина на који су о овим песмама говорили њихови сакупљачи током и непосредно након реализације самог пројекта ‒ у њима они виде песме од „културнополитичког значаја за наше народе (...) саставни део културне револуције која се одвија као последица економско-политичке револуције код нас (...) [и] подупире и популарише ту револуцију“.⁷ Пројектом је требало афирмисати и поткрепити идеју да је „народна песма увек (...) актуелна и партијна, окренута својим стваралачким оштрицама решавању и савладавању најактуелнијих питања стваралачке револуционарне борбе“.⁸ Данас, с временске дистанце од седам деценија, отворене су могућности за сасвим ново сагледавање ове фолклорне грађе, чији значај не почива толико у књижевној вредности песама, колико у томе што се ради о драгоценом документу једног бурног и динамичног времена.

РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА

Корпус фолклорних текстова који је за сада унет у Дигиталну базу Фолклорне збирке ЕИ САНУ чини сегмент од 2310 текстова, од којих, сем четири загонетке и једне питалице, остатак чине песме које су тематски, жанровски и језички разнородне.

У језичком смислу, највећи број забележених песама испеван је на језику који овде називамо српскохрватским из више разлога. Прво, у време када је ова фолклорна грађа сакупљена, језик на којем је испевана званично је носио такав назив (српскохрватски / хрватскосрпски језик) и био је један од службених језика у СФРЈ, поред словеначког и македонског. Ипак, наведени разлог је од мањег значаја. Знатнији разлог за прихватање оваквог решења лежи у проблему да се у садашњем тренутку језички класификују појединачни текстови испевани на различитим језицима номинално изниклим из корпуса српскохрватског језика, те чињеници да се ради о текстовима забележеним од казивача чија имена и географско порекло откривају припадност свим „народима и народностима" који су у ФНРЈ и СФРЈ говорили тадашњим српскохрватским / хрватскосрпским језиком, као и честим непоклапањем између њихове етничке припадности и садашњих државних граница, те са њима повезаним језичким разграничењима накнадно индукованим политичким факторима. Сем овог разлога, са становишта фолклористичких истраживања усменог преношења фолклорних текстова, посебно је интересантан феномен својеврсне језичке хибридности уочљиве код текстова забележених дуж градилишта изградње ауто-пута „Братство и јединство", на којем су омладинци из свих крајева тадашње Југославије заједнички радили, живели, дружили се, певали, слушали једни друге, учили нове песме једни од других и, у процесу каснијег извођења, уносили део свог језичког / говорног багажа у претходно научене текстове. Сем тога, велики број песама је забележен од колониста, као и од особа које су услед животних околности биле измештене из крајева одакле су биле родом, што је свакако остављало траг на језик којим су говорили. Овакве текстове је немогуће уденути у било какве екстралингвистички наметнуте калупе упркос жељи да се буде политички коректан.

С друге стране, нека врста језичке класификација била је неопходна ради лакших претрага текстова на македонском, бугарском, албанском и словеначком језику. За сада још увек нисмо стигли до обраде текстова на албанском (којих има) и словеначком (за које постоји велика вероватноћа да ћемо на њих наићи), али с визијом наставка рада на даљем уносу текстова у Базу, у њој већ постоје опције претраге текстова на свим поменутим језицима. Ипак, свесни смо да је оваква класификација далеко од прецизне, пошто постоји извесан број песама на граничним језичким и говорним варијантама.

Сем песама које су језички класификоване међу текстове на српско-хрватском, у Базу су за сада унете песме на македонском и бугарском језику. Сакупљачи су их вероватно бележили онако како су их чули и то српском ћирилицом. Македонске песме су спеване пре него што је македонски језик стандардизован, па их одликују изражене дијалекатске особености. У Базу су унете тако што су транслитероване македонском ћирилицом, али без икаквих других измена. Сем македонских, међу песмама се нашла и једна на бугарском језику (бр. 77). Њу је Михаило Поповић записао такође српском ћирилицом као „стару бугарску песму коју су певали партизани у Македонији“, иако се у ствари ради о песми чувеног бугарског песника Ивана Вазова, посвећеној Ивану Ботеву и његовој чети у Априлском устанку против Турака 1876. године, с тим што је оригинални текст песме донекле измењен и знатно скраћен (од оригиналне 22 строфе, варијанта македонских партизана коју је записао Поповић има их само 4). Иако се не ради о народној песми, у Базу је унесена као интересантан пример накнадне фолклоризације. Овом приликом се захваљујемо Предрагу Црнобрњи на указаној помоћи у приређивању овде унетих македонских песама (бр. 12, 26‒33, 78, 218‒228), као и др Петку Христовом, који нам је указао на порекло бугарске песме.

С обзиром на околности и начин бележења текстова на македонском и бугарском, као и на сложеност рада на њиховом приређивању, корпус текстова на овим језицима на којем је рађено током 2023. године у сарадњи са др Елком Јачевом Улчар ‒ којој дугујемо велику захвалност на сарадњи ‒ није био у потпуности спреман за унос у Базу до краја календарске године, тако да ће бити унет у наредној фази рада. Захвалност на сарадњи током 2023. године дугујемо и др Сеаду Шемсовићу, који нам је помогао око рашчитавања рукописних записа појединих текстова са израженим присуством турцизама, као мср Миљани Чопи, која нам је пружила стручну помоћ лектуре и коректуре.

Сем језичких изазова и оних који су се тицали систематизације саме архивске грађе (сложене услед њеног обима и несређеног стања у којем се налази), испоставило се да је најзахтевнији сегмент рада, којем је пројектни тим морао да посвети највише времена, минуциозно ишчитавање рукописних записа и њихово упоређивање са верзијама истих текстова насталих током прве редакције обављене средином двадесетог века, непосредно након повратка са теренских експедиција на којима је фолклорна грађа сакупљана. Наиме, грађу су сакупљачи записивали ручно у бележницама, а по повратку у Београд вршени су рашчитавање и прва редакција рукописа, након чега су фолклорни текстови машински прекуцавани на листове А4 и А5 формата. За сада још увек не располажемо информацијама о томе коме је био поверен задатак да врши ову првобитну редакцију текстова, да ли се радило о једној или о више особа, да ли је редакција ‒ уколико је било више редактора ‒ била организована хијерархијски у виду више сукцесивних редакција, или је посао тек насумице био подељен између више особа које су симултано радиле да би процес рада био убрзан. Надамо се да ће увид у архивирану документацију о организацији рада у Етнографском институту САНУ из периода педесетих година прошлог века омогућити боље сагледавање процеса рада који је резултирао првом редакцијом фолклорне грађе коју овде представљамо по први пут у њеном изворном облику. Наиме, иако су поједине песме из ове збирке биле објављивне у научним публикацијама у оквиру појединачних радова, треба имати у виду да се радило искључиво о верзијама обликованим током прве редакције, а не о оригиналним текстовима из теренских записа. Жеља приређивача је да ‒ у за сада доступним оквирима ‒ корисницима Базе буде омогућен што комплетнији и што детаљнији приступ не само фолклорним текстовима унесеним у Базу, већ и свим пропратним садржајима који су похрањени у архивској грађи Фолклорне збирке ЕИ САНУ, а који се првенствено тичу интервенција вршених на текстовима након обављених теренских прикупљања саме грађе.

Током обављања задатка упоређивања оригиналних записа и верзија из прве редакције уочена су многобројна одступања настала из различитих разлога. У великом броју случајева радило се о погрешно рашчитаним рукописним записима, као и могућим нехотичним грешкама у раду (омашкама у куцању, нехотично изостављеним стиховима и сл.). Ипак, уочене су и сасвим свесне интервенције вршене на оригиналним текстовима, од којих велики број потпада под својеврсно стилско и језичко „дотеривање“, док су код немалог броја мотиви за измену изворних верзија били идеолошке природе, или су се тицали јавног морала. У овом последњем случају, у првој редакцији је долазило до измене појединачних речи, изостављања појединих стихова, а некада и читавих строфа или дужих сегмената текста. Извесан број песама је остао ненумерисан, неинвентарисан и непрекуцан. Иако је још рано за доношење коначних судова, утисак је да ови текстови нису случајно „прескакани“, већ да су одбацивани краћи фрагменти недовршених песама, песме које су се редактору/редакторима чиниле мање вреднима, као и текстови који су могли бити проблематични са становишта јавног морала и тада прихватљивих политичко-идеолошких наратива. Уочавање постојања својеврсне ране селекције текстова (у неким случајевима потенцијално и цензуре), као и непоклапања између оригиналних верзија и оних из прве редакције уверило нас је да је важно детаљно описати одступања међу њима, која сама по себи могу чинити материјал за даља истраживања. Сви подаци који се тичу уочених непоклапања између оригиналних теренских записа и верзија прве редакције унети су у Базу у виду напомена приређивача.

Основни принцип навођења текста био је да се у највећој могућој мери задржи оригинална, изворна варијанта у облику у којем се налази у теренском запису. То није увек било могуће постићи услед тешкоће рашчитавања често веома нечитких рукописних сегмената. У случајевима када је неки део текста остао нерашчитан, то је бележено угластом заградом унутар које се налазе три тачке: [...]. На исти начин је обележавано место на коме је изостао неки стих, како онда када је сам сакупљач то назначио у свом рукопису, тако и онда када је на основу структурално-метричких показатеља јасно да је при записивању неки стих остао незабележен. Иста врста заграде, али с текстом унесеним у њу, коришћена је уколико је приређивач унео слово, слог, реч или део текста који се не налази ни у рукописном запису ни у верзији прве редакције. За таквим решењем се посезало у два случаја: 1) онда када је то било потребно ради реконструкције оног облика речи који је неопходан за успостављање несметаног значењског препознавања, или успостављања основне синтаксичке кохезије; 2) у случајевима када је сакупљач због еконимичности при брзом записивању недоследно бележио понављања унутар појединих стихова, а из остатка песме је јасно да су она морала постојати да би се остварила колика-толика метричка доследност ‒ тада је у угластим заградама унесен текст који треба схватити као предлог могуће реконструкције оригиналног стиха.

Онда када је у првој редакцији у оригинални текст додата реч ради постизања синтаксичке кохезије, јасноће значења, или метричког склада, она се налази у обичним заградама, као рецимо у стиху Спустите (ме) у земљицу лаку, где је „ме“ убачено у стих током прве редакције. У обичним заградама се налазе и стихови који постоје у изворном запису, али су накнадно прецртани у рукопису и нема их у првој редакцији. Пошто није могуће утврдити ко и када је прецртао такве стихове, примењено је решење које их помоћу обичних заграда већ на први поглед издваја у односу на остатак текста. У напомена приређивача се тада налазе додатна појашњења. Свако друго одступање између оригиналног рукописног записа и верзије из прве редакције такође је описано у напоменама приређивача.

Ради чувања аутентичности израза, нису вршене корекције речи у великом броју случајева у којима је било одступања од стандардног језика, рецимо „компири“ уместо „кромпири“, „бонбоне“ уместо „бомбоне“, иако је правопис примењиван тамо где то није реметило аутентичност говора ‒ рецимо, „развијо“ је мењано у „развио“, „отсекао“ у „одсекао“.

Постоје случајеви у којима је било неопходно ризиковати и унети реч или метаподатак за који нисмо сигурни да ли је добро рашчитан, а око кога је било колебања између теренског записа, инвентарне књиге и прве редакције. Срећом, таквих случајева је било заиста мало. Куриозитет је стих на морлачком језику уденутом у песму бр. 1099, коју су испевали партизани с Мосора. Њега смо морали унети онако како се рашчитава, иако нисмо могли имати никакав репер у вези с тим да ли га је сакупљач добро чуо, те да ли је стих заиста тако гласио.

Тим истраживача који је радио на изради ове дигиталне базе уложио је велики труд, рад и време у њу, али свесни смо да у њој неминовно има ствари које је могуће побољшати да би се дошло до потпунијих и тачнијих података. Уколико мислите да располажете информацијама којима можете у томе да нам помогнете, пишите нам на: djordjina.trubarac@ei.sanu.ac.rs

Ђорђина Трубарац Матић

Пројекти који су омогућили рад на Бази:

мај ‒ децембар 2022: Израда Дигиталне базе народних песама ЕИ САНУ, Министарство културе Републике Србије и Етнографски институт САНУ.

јун ‒ децембар 2023: Израда Дигиталне базе Фолклорне збирке ЕИ САНУ, Министарство културе Републике Србије и Етнографски институт САНУ.

Како цитирати Базу?

У случају да се у научним радовима будете служили овом Базом података, молимо Вас да то назначите и то на следећи начин (сем ако пропозиције саме публикације не налажу другачије):

У списку извора:

ФЗЕИ ‒ Дигитална база фолклорне збирке Етнографског института САНУ. Приредила Ђорђина Трубарац Матић. Београд: Етнографски институт САНУ. 2022‒ . Web: https://www.pesme.ei.sanu.ac.rs (Приступ: датум)

или:

FZEI ‒ Digitalna baza folklorne zbirke Etnografskog instituta SANU. Priredila Đorđina Trubarac Matić. Beograd: Etnografski institut SANU. 2022‒ . Web: https://www.pesme.ei.sanu.ac.rs (Pristup: datum)

или:

IEFDD ‒ Institute of Ethnography SASA Folklore Digital Database. Edited by Đorđina Trubarac Matić. Belgrade: Institute of Ethnography SASA. 2022‒ . Web: https://www.pesme.ei.sanu.ac.rs (Consulted: date)

Унутар текста:

Ћирилица:

ФЗЕИ, број песме

Пример за песму бр. 2: ФЗЕИ, 2

Латиница:

FZEI, broj pesme

Primer za pesmu br. 2: FZEI, 2

Енглески:

IEFDD, the number of the text

Example for the song n° 2: IEFDD, 2