01467 Оди, друже, од јелике грано, ... 001 Оди, друже, од јелике грано, 002 Оди, друже, запјева[ј]мо! 003 Наше пјесме све истину каза, 004 Како цуре немају образа! 005 Илʼ немају образа ни стида, 006 Лице мажу код црквеног зида! 007 Када звона у цркви зазвоне, 008 Оне своје образе догоне! 009 При вратима догони се свака, 010 Срамота је то од нас сељака, 011 Ако парох још за то чује 012 Са олтара он ће да казује! 013 Једно јутро дошо миси, рано: 014 Парох вели: „Ајте вас две ’вамо.” 015 Кад смо дошли ми у кућар, брате. 016 Парох вели: „Ви пјевати знате, 017 Изнадајте ви од цура пјесму, 018 Пред црквом се више казати не сму!” 019 Ми смо браће једва и чекале 020 Ми смо биле пјесму изнадале. |
Подаци о песми
Сакупљач | Недељка Гвозденовић |
Казивач | Лука Чалушић, 18 година, Поточани; бригадир Треће оџачке бригаде. |
Место и време бележења | 03. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”. |