01467 Оди, друже, од јелике грано, ...

001    Оди, друже, од јелике грано,
002    Оди, друже, запјева[ј]мо!
003    Наше пјесме све истину каза,
004    Како цуре немају образа!
005    Илʼ немају образа ни стида,
006    Лице мажу код црквеног зида!
007    Када звона у цркви зазвоне,
008    Оне своје образе догоне!
009    При вратима догони се свака,
010    Срамота је то од нас сељака,
011    Ако парох још за то чује
012    Са олтара он ће да казује!
013    Једно јутро дошо миси, рано:
014    Парох вели: „Ајте вас две ’вамо.”
015    Кад смо дошли ми у кућар, брате.
016    Парох вели: „Ви пјевати знате,
017    Изнадајте ви од цура пјесму,
018    Пред црквом се више казати не сму!”
019    Ми смо браће једва и чекале
020    Ми смо биле пјесму изнадале.

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачЛука Чалушић, 18 година, Поточани; бригадир Треће оџачке бригаде.
Место и време бележења03. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”.