01396 О, мој побро, ал’ се Дунав мути, ...

001    О, мој побро, ал’ се Дунав мути,
002    Кад у јесен одлазе регрути.
003    Дан по дану, годиница прође
004    Мени дође да у војску пођем.
005    Ја пакујем куфер марамица,
006    С чим ћу своје обрисати лице,
007    Све сам своје попаково ствари,
008    Само што ми још порција фали
009    Иш чега ћу јести љебац бели!
010    ’Вако моја нана вели:
011    „Немој, сине, тако тужан бити
012    Још те мислим једном пољубити!”
013    Кућо моја у четири ћошка
014    А мој бабо приправи ми трошка.
015    О, мој бабо, купи мало вина
016    Да ја видим је л’ то жао свима!
017    Кад сам ишо уз Иван планину,
018    Резико сам помало сланину,
019    Кад сам дошо, ниђе никог нема,
020    Сем по банку једна сека шета,
021    У руци јој једна кита цвећа.
022    Кад то цвеће млади момак узе,
023    За тим поче прољевати сузе.
024    Пушку к нози, а на десно раме,
025    А, мој побро, то су тешке ране!

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачПавао Радман, 18 година, четири разреда основне школе, Врбовац; бригадир Треће оџачке бригаде.
Место и време бележења03. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“
Напомена приређивачаСтих 23: изостављен у првој редакцији.