01396 О, мој побро, ал’ се Дунав мути, ... 001 О, мој побро, ал’ се Дунав мути, 002 Кад у јесен одлазе регрути. 003 Дан по дану, годиница прође 004 Мени дође да у војску пођем. 005 Ја пакујем куфер марамица, 006 С чим ћу своје обрисати лице, 007 Све сам своје попаково ствари, 008 Само што ми још порција фали 009 Иш чега ћу јести љебац бели! 010 ’Вако моја нана вели: 011 „Немој, сине, тако тужан бити 012 Још те мислим једном пољубити!” 013 Кућо моја у четири ћошка 014 А мој бабо приправи ми трошка. 015 О, мој бабо, купи мало вина 016 Да ја видим је л’ то жао свима! 017 Кад сам ишо уз Иван планину, 018 Резико сам помало сланину, 019 Кад сам дошо, ниђе никог нема, 020 Сем по банку једна сека шета, 021 У руци јој једна кита цвећа. 022 Кад то цвеће млади момак узе, 023 За тим поче прољевати сузе. 024 Пушку к нози, а на десно раме, 025 А, мој побро, то су тешке ране! |
Подаци о песми
Сакупљач | Недељка Гвозденовић |
Казивач | Павао Радман, 18 година, четири разреда основне школе, Врбовац; бригадир Треће оџачке бригаде. |
Место и време бележења | 03. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“ |
Напомена приређивача | Стих 23: изостављен у првој редакцији. |