01776 Ево, почех пјеват сада ...

001    Ево, почех пјеват сада
002    За четири борца млада,
003    Из Никшићке бјеху Жупе,
004    Заслуге су њине скупе,
005    Да опишем дјела њина,
006    Је л’ иʼ жали домовина!
007    Најпрвог ћу друга сада
008    Описати борца млада,
009    Рашковића друг-Војина,
010    Кога жали домовина;
011    Другога сивог тића,
012    Друга Крсту Ђоновића.
013    Овај борац што је трећи,
014    О њему ћу сада рећи,
015    Бечановић друг Никола,
016    Жао ми је тог сокола!
017    Четвртога борца млада,
018    О њему ћу казат сада:
019    Бајовића друг-Новака,
020    Храброг борца и јунака,
021    Четрдесʼ првог љета,
022    Кад отпоче борба света,
023    Ударничка чета мала
024    У Жупу се основала.
025    Међу собом чета бира
026    Своје чете командира.
027    Изабраше сивог ’тића
028    Друг-Војина Рашковића,
029    Ђоковића за водника,
030    Јер он свима бјеше дика.
031    Гледао сам ову чету
032    Како води борбу свету.
033    Па кад Жупска чета пређе
034    Вишʼ Оструга на Међеђе,
035    Ту четника бјешʼ хиљаду,
036    Да Остругу прић не даду.
037    Командир је јунак прави,
038    На чело се војске стави.
039    „Напред, рече, војско млада,
040    Од пушке се не препада!”
041    Од хиљаду чета јача,
042    То не памти Буковача.
043    Враћаше се јопет Жупи,
044    Да се срамна клика скупи.
045    Зла судбина сад се пише,
046    Четирʼ борца ухватише,
047    Никшићу иʼ воде града,
048    Није да се не препада.
049    У Никшић их доведоше,
050    Срамној војсци приведоше.
051    Срамној војсци предадоше,
052    И затвор затворише,
053    И још виша чуда праве,
054    И још многа чуда раде,
055    Пребијају кости младе,
056    Један лаже, други пише,
057    Смрт борцима пресудише.
058    Једно јутро свану зора,
059    И оваки предлог дају,
060    Да се борци стријељају.
061    Док камион у затвора!
062    У камион борце мећу,
063    На смртно иʼ место крећу.
064    Што Рашковић Војин чини,
065    Пример даје омладини,
066    И пароле често баца,
067    Као вођа скојеваца.
068    Окрену се свакој страни:
069    „Збогом, рече, партизани,
070    И народе сав поштени,
071    Нећеш гледат више мене!
072    Ја одлазим у туђину,
073    Жао ми је омладину!”
074    Омладино села, града.
075    Свесна јесте свога рада!
076    Ја ви кажем, а ви знате,
077    Добро народ да чувате,
078    Ја не жалим само мене,
079    Него жалим моје племе.
080    Кад на смртну дошо раку,
081    Рече Војин ријеч ʼваку:
082    „Издајници, шта чините,
083    Срамотом се поносите!
084    Срамотна је борба ваша,
085    Побједа ће бити наша!”
086    Сва четири бољшевика,
087    Срца су им од челика,
088    У том добу, срамна клика
089    Стријељаше бољшевика!

Подаци о песми

СакупљачЈованка Големовић Лазаревић
КазивачЈана Бечановић, рођена 1933. године, неписмена, Жупа, Никшић и Јаковљевић Зорка, рођена 1933. године, писмена, Мијош Поље, Жупа Никшићка; бригадирке Никшићке бригаде.
Место и време бележења08. 09. 1949. године, на градилишту дуж трасе ауто-пута „Братство и јединство”.