02315 Утуши се сељачина Мата ...

001    Утуши се сељачина Мата
002    У Врбовцу, кад је коња хвата.
003    Остаде му удовица Јања
004    И са јањом троје сирочади.
005    Не зна Јања куд би које дала.
006    Мару дала у Ерцеговину,
007    А Марицу у по поља равна,
008    А Ивана оставила сама.
009    Ка дје Иво за женидбу био,
010    Он је својој мајки говорио:
011    „Мила мајко, ја би се женио.“
012    „Жен се сине, коју ћеш дјевојку“.
013    „Ја ћу, мајко, Мару Ерцеговку!“
014    „Немој, сине, она ти је сека!“
015    „Нисам, нано, ништа сагрешио,
016    Само сам је трипут пољубио
017    И десницом руком загрлио.“
018    Ал то Иво дурати не море,
019    Нестаде га до бијела дана,
020    Па он своје свате сазове.
021    На цркву се врата отворише,
022    На олтару брата променише!
023    Тече Сава крвава и плава:
024    Брат са секом у кревету спава!

Подаци о песми

СакупљачЈованка Големовић Лазаревић
КазивачРужа Мићић, рођена 1930, 19 година, писмена, Доњи Зовик, Брчко; бригадирка Четврте брчанске бригаде.
Место и време бележења15. 09. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“.
Напомене сакупљачаКоло.
Напомена приређивачаПесма је током прве редакције прескочена; није прекуцана.