00337 У суботу прије зоре ране

001    У суботу прије зоре ране
002    Опколише усташе са стране.
003    Опколили са све четир’ стране.
004    Пола ноћи пет’о кукуриче,
005    Обрад Бурић своје борце виче:
006    „Борци моји, бежите до Модриче!“
007    „Ој, Обраде, шала није збиља,
008    Де, шта ћемо са наших цивила?“
009    „Нека беже до Слатине села,
010    Јер там’ није борба отпочела!“
011    Кад смо дошли до те њиве наше,
012    Туј усташе положај држаше.
013    Питају нас: „’Оћел’ те бонбоне?“
014    Све бонбоне, ко пушке патроне.
015    Кад смо дошли до Слатине села,
016    Туј смо били четири месеца,
017    Оплакали уочи сваког свеца.
018    Једног дана добар абер стиже:
019    Партизани код Срнице ближе.
020    Кад смо дошли до Хасића села,
021    Опази се бункерина бела.
022    Туј другови мало сачекаше,
023    Пред зору се с њима окресаше.
024    Један другар у заседу стао
025    Из бацача на бункер пуцао,
026    А други се на прсима вук’о,
027    С бомбама се бункеру привук’о,
028    Те он слуша што усташе вјеће,
029    Они вјеће, да се предат’ неће.
030    Мисли Шкица да другима суди,
031    Изгоре му до стотина људи!

Подаци о песми

СакупљачМихаило Поповић
КазивачСаво Маслаћ, отац Ђока, земљорадник, Црквине, Шамац.
Место и време бележења24. 08. 1949. године, градилиштe ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Спачве
Напомене сакупљачаДогађај се десио априла 1945., у селу Хасићу, 7 км од Шамца.