01130 Девојка је пошла у гору зелену, ... 001 Девојка је пошла у гору зелену, 002 У гору зелену за воду студену, 003 Воду да за’вати, кући да се врати. 004 Сусрете је момче за шарено лонче: 005 „Ој, девојко, роде, дај ми мало воде!” 006 Девојка је стала, па му воду дала, 007 Воду му је дала, па се покајала. 008 Спазила је мати с високʼ чардака, 009 Па девојци вели: „Од куће се сели! 010 Што му воде дајеш кад га не познајеш?” 011 „Ја му воде дајем да се упознајем!” |
Подаци о песми
Сакупљач | Недељка Гвозденовић |
Казивач | Сретен Стефановић, 21 година, четири разреда основне школе, село Грахово, срез Јужноморавски; бригадир Друге јужноморавске бригаде. |
Место и време бележења | 30. 09. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”. |
Напомене сакупљача |