01777 Што истина, ʼоћʼ одиста ... 001 Што истина, ʼоћʼ одиста 002 Рећи за храброст комуниста! 003 Та јʼ партија најславнија, 004 А народу најмилија! 005 Партија је основана 006 Из Русије пут Балкана, 007 А ђаци је прихватише, 008 Родољуби земље наше. 009 Да помене храброг друга 010 Јовановић то је Лука. 011 У Београд кроз студију 012 Он прихвати ту партију. 013 Он помисли за будуће, 014 Не жали крви вруће. 015 Четрдесет првог лета 016 Талијани и усташе 017 Херцеговце ископаше. 018 Ту је прошла храбра чета, 019 Добровољац Лука бјеше, 020 Ту свој живот не жаљеше, 021 Па на Пљевља борба друга, 022 Ту виђесмо Луку друга, 023 Млоге борбе по терену, 024 Од ниједне он не трену! 025 Од Никшића до Комова 026 Све је борбе издржава. 027 од Никшића до Будоша, 028 Свуд је доктор Лука дошо; 029 Од Будоша до Тараша, 030 Он је сваку борбу наша! 031 Потреба је така била, 032 Те се чета одредила 033 Да јуначка чета пође, 034 Загарачју, па да дође. 035 Ту њих срете сила јача 036 На врх малог брда Гарча, 037 Сила бјеше много већа 038 Издајника и фашиста. 039 У опасност чета паде, 040 Алʼ јуначки отпор даде, 041 У опасност чета паде, 042 Алʼ јуначки отпор даде. 043 Па у таквој страшној муци 044 Би положај другу Луци 045 С комесара храбре чете, 046 Да колоне прве срете 047 Са јунаком и са змајом 048 Лалевићом другом Вајом, 049 Алʼ њима се чета разби, 050 Уз велики Гарач одби, 051 Два ђетића сад су сами, 052 У опсади ка у тами. 053 Ни ту момци не стрекнуше, 054 Већ пушкама ватру даше, 055 Седам-осам оборише. 056 Судбина им не да више, 057 Њима шарац с леђа баца, 058 И црна их земља посу, 059 Проклета и та пушка, 060 Што укиде срца мушка! 061 По двадесет и два лета, 062 Ту и укида два цвијета. 063 Сад их црна земља крије, 064 Из костију сунце грије. |
Подаци о песми
Сакупљач | Јованка Големовић Лазаревић |
Казивач | Бацковић Коса, рођена 1928. године, 21 година, писмена, Никшићка Жупа; бригадирка Никшићке бригаде. |
Место и време бележења | 08. 09. 1949. године, на градилишту дуж трасе ауто-пута „Братство и јединство”. |
Напомена приређивача | После стиха 58 писало је „Сад их црна земља”, па је прецртано. |