01804 А код мене нема мира ... 001 А код мене нема мира 002 Док опевам Радомира 003 И Драгицу, цуру младу 004 Што погибе на Заграду. 005 Иако је млада била, 006 Љубавника јест имала, 007 А данас је смртно пала 008 Код Радина врха тога, 009 Покрај Кољска гласитога. 010 То љетнога бјеше дана, 011 У колиби цура сама; 012 А Радомир за то знаше 013 Да ту нико не бијаше, 014 Па га ето с Главице 015 Да он види љубавницу. 016 „Добро јутро”, момак виче, 017 А она му ʼвако кличе: 018 „Здраво да си, љубовниче!” 019 Јутро бјеше, осам сати, 020 Цигар стаде савијати, 021 И у причи и у шали, 022 Цигар стаде да напали. 023 Кад напалитʼ цигар стаде, 024 Из џепа му левор паде, 025 Левор пуче громовито, 026 Уби цуру јадовито. 027 Кад рањена цура паде, 028 Ледном водом крв умива, 029 Неће цура остат жива. 030 Он прелази преко врата, 031 Жао му је кано брата, 032 Драгичину мајку зове. 033 Гле, судбине јутрос ове! 034 Кад јој мајка приђе ближе, 035 Цијелу је у крв виђе. 036 „Шћери моја, мојʼ Драгице, 037 Је ли било неотице?” 038 Цура збори кано здрава: 039 „Неотица, мајко, права! 040 Ја те молим, мила нане, 041 Опрости му моје ране, 042 Ја млада у гробници, 043 А мој Радомир у тамници!” |
Подаци о песми
Сакупљач | Јованка Големовић Лазаревић |
Казивач | Даница Ковачевић, рођена 1929. године, 20 година, писмена, Озриниће; бригадирка Никшићке бригаде. |
Место и време бележења | 08. 09. 1949. године, на градилишту дуж трасе ауто-пута „Братство и јединство”. |
Напомена приређивача | Стих 22: у рукописној свесци стоји “… да направи”, затим прецртано и дописано „напали”. |