01802 Послушајте, браћо, ово, ... 001 Послушајте, браћо, ово, 002 Десило се нешто ново! 003 У Голији крај Никшића 004 Од љубави, тешка пића! 005 Ту су расла два цвијета 006 До двадесет пуниʼ љета; 007 То Перовић бјеше Жарко, 008 Ко на исток сунце јарко 009 И његова љубавница, 010 Тужној мајци јединица. 011 Но Милица цура млада 012 У Жарка се она нада 013 Да љубаве и да живе 014 Ко два тића боје сиве. 015 Добро Жарко љубав крије, 016 А Милица не умије, 017 Дознаде му сва Голија 018 Да је њему најмилија. 019 Дознаде му мајка стара, 020 Па својега сина кара: 021 „О, мој Жарко, сине мио, 022 У шта си се заљубио?” 023 Куне мајка сина свога, 024 Алʼ је срца каменога, 025 И зато му бабо не да, 026 На Милицу криво гледа. 027 За Милицом свашта збори 028 Боље сина да укори. 029 Јадан Жарко мисли што би, 030 Па у једној смисли соби, 031 Обуче се и направи, 032 На прст мали прстен стави, 033 О рамену пушку узе, 034 Па прољева грозне сузе, 035 Пође одмах уз Главицу, 036 Тражи своју другарицу, 037 Кад је било преко Луга, 038 Подузе га нека туга, 039 До планинског дође ʼлада, 040 Ту га чека цура млада. 041 „Добро јутро”, момак виче, 042 Из цвијећа цура миче: 043 „Да си здраво, драги, мио, 044 Јеси ли ми уранио?” 045 Па поред ње сједе младе 046 Да јој прича веље јаде: 047 „Што ме питаш, драга, мила, 048 Срећа нас је оставила. 049 Мајка моја, јака соја, 050 Не да да ти будеш моја. 051 Ко што мора бити тако, 052 Живјет нам је наопако. 053 Сад ја морам љубит тебе, 054 Је ли зато убит себе!” 055 Кад Милица за то чује, 056 Дуге косе порезује: 057 „Мили Жарко, сунце јарко, 058 Ти ми бјеше љубав крута 059 Виш нашега злога пута 060 Нећу други да ме љуби, 061 Но ме твојом пушком убиʼ!” 062 Са истока сунце сија, 063 Плаче цура кајно змија. 064 Пуче пушка громовито, 065 Паде цура жаловито, 066 У зелену траву леже, 067 А Жарко јој ране веже. 068 Када виђе цуру мртву, 069 Он пољуби своју жртву, 070 Па дозива стрика свога: 071 „О, мој стрико, мио роде, 072 Кажи куће: „Жарко оде!” 073 Кажи оцу, кажи мајци, 074 Нека чују сви рођаци: 075 Рад љубави и рад жеље 076 Нека дођу на весеље, 077 Нека дођу амо мени, 078 Данас ми се Жарко жени!” |
Подаци о песми
Сакупљач | Јованка Големовић Лазаревић |
Казивач | Jеша Перовић, рођен 1931. године, Велимир, Никшић; бригадир Никшићке бригаде. |
Место и време бележења | 08.09.1949. , на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”. |
Напомене сакупљача | Пева се од 1947. године! |
Напомена приређивача | В. варијанте бр. 945, 1061, 1061, 1141, 1196, 1296, 1392, 1421, 1894, 2149. |