01802 Послушајте, браћо, ово, ...

001    Послушајте, браћо, ово,
002    Десило се нешто ново!
003    У Голији крај Никшића
004    Од љубави, тешка пића!
005    Ту су расла два цвијета
006    До двадесет пуниʼ љета;
007    То Перовић бјеше Жарко,
008    Ко на исток сунце јарко
009    И његова љубавница,
010    Тужној мајци јединица.
011    Но Милица цура млада
012    У Жарка се она нада
013    Да љубаве и да живе
014    Ко два тића боје сиве.
015    Добро Жарко љубав крије,
016    А Милица не умије,
017    Дознаде му сва Голија
018    Да је њему најмилија.
019    Дознаде му мајка стара,
020    Па својега сина кара:
021    „О, мој Жарко, сине мио,
022    У шта си се заљубио?”
023    Куне мајка сина свога,
024    Алʼ је срца каменога,
025    И зато му бабо не да,
026    На Милицу криво гледа.
027    За Милицом свашта збори
028    Боље сина да укори.
029    Јадан Жарко мисли што би,
030    Па у једној смисли соби,
031    Обуче се и направи,
032    На прст мали прстен стави,
033    О рамену пушку узе,
034    Па прољева грозне сузе,
035    Пође одмах уз Главицу,
036    Тражи своју другарицу,
037    Кад је било преко Луга,
038    Подузе га нека туга,
039    До планинског дође ʼлада,
040    Ту га чека цура млада.
041    „Добро јутро”, момак виче,
042    Из цвијећа цура миче:
043    „Да си здраво, драги, мио,
044    Јеси ли ми уранио?”
045    Па поред ње сједе младе
046    Да јој прича веље јаде:
047    „Што ме питаш, драга, мила,
048    Срећа нас је оставила.
049    Мајка моја, јака соја,
050    Не да да ти будеш моја.
051    Ко што мора бити тако,
052    Живјет нам је наопако.
053    Сад ја морам љубит тебе,
054    Је ли зато убит себе!”
055    Кад Милица за то чује,
056    Дуге косе порезује:
057    „Мили Жарко, сунце јарко,
058    Ти ми бјеше љубав крута
059    Виш нашега злога пута
060    Нећу други да ме љуби,
061    Но ме твојом пушком убиʼ!”
062    Са истока сунце сија,
063    Плаче цура кајно змија.
064    Пуче пушка громовито,
065    Паде цура жаловито,
066    У зелену траву леже,
067    А Жарко јој ране веже.
068    Када виђе цуру мртву,
069    Он пољуби своју жртву,
070    Па дозива стрика свога:
071    „О, мој стрико, мио роде,
072    Кажи куће: „Жарко оде!”
073    Кажи оцу, кажи мајци,
074    Нека чују сви рођаци:
075    Рад љубави и рад жеље
076    Нека дођу на весеље,
077    Нека дођу амо мени,
078    Данас ми се Жарко жени!”

Подаци о песми

СакупљачЈованка Големовић Лазаревић

КазивачJеша Перовић, рођен 1931. године, Велимир, Никшић; бригадир Никшићке бригаде.
Место и време бележења08.09.1949. , на градилишту
ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомене сакупљачаПева се од 1947. године!
Напомена приређивачаВ. варијанте бр. 945, 1061, 1061, 1141, 1196, 1296, 1392, 1421, 1894, 2149.