01109 Митровице, варошице мала, ...

001    Митровице, варошице мала,
002    Сеја брата једног имала
003    И тог једног за љубав издала.
004    Издала га швапском капетану
005    Све за једну пушку зарђалу.
006    Није пушка, већ митраљез био,
007    С тиме се је брацо поносио.
008    Сеја браци ципеле гланцује,
009    А на Швабу оком намигује:
010    „’Ајде, брацо, обуци одело,
011    До касарне да те спроведемо!
012    Знаш ли, брацо, што си говорио
013    Да си чете по шуми водио?”
014    „Нисам, сејо, само седам дана!
015    Уби[ј]те ме као партизана!”
016    Сеја оде [с] Швабом на вјенчање,
017    А брата јој воде на стрељање.
018    Кад се сеја са венчања врати,
019    Случајно се браци на гроб сврати.
020    Иде сеја, горке сузе лије,
021    Ћилим носи гроб му да покрије.
022    Иде ћаћа, носи свећу фину
023    Да упали свом јединцу сину.
024    „О, мој брацо, имаш иког свога?”
025    „Нигде никог до милога Бога!
026    Имам једну издајицу сеју,
027    Која носи црвену кецељу!
028    Ајој, сејо, ласно се кајати
029    Кад се браћо у гробницу спрати!”
030    Овај песми завршетак сада,
031    Не може се певати од јада!

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачЗејра Мујановић, 17 година, Бихаћ; бригадирка Шесте бањалучке бригаде.
Место и време бележења30. 09. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомена приређивачаВ. варијанте бр. 91, 478, 521, 1132, 1252, 1268, 1348, 1416, 1657, 1687, 1770, 1771, 1808, 1853, 1871, 1879, 1966, 2052.