00490 Ево ʼоћу да вам кажем саде -

001    Ево ʼоћу да вам кажем саде -
002    Ратно доба – шта нам жене раде.
003    Свака жена рђава илʼ лепа,
004    Опреми се дʼ испрати човека.
005    Испрати га, па се кући врати,
006    Оде кући, браћо, певајући.
007    Гладна стока у обору риче,
008    А чкарт неки на капији виче.
009    Састаше се тамо код капије,
010    Жена пита: „А ђе си раније?"
011    Па почеше нешто да шапућу,
012    Жена вели: „Ајдʼмо те у кућу!"
013    Тад се жени сад у кући смрча,
014    Она брже напоље истрча.
015    Али жена мора дрва сећи,
016    За вечеру мора нешто пећи.
017    Опет жена беше добре воље,
018    Па почела кокошке да коље,
019    Па оправи најстаријег сина
020    Да уточи оног старог вина.
021    Мало беше, а дуго не прође,
022    Жени чово сад из ропства дође.
023    Седе чово мало да сʼ одмара,
024    Па потражи свога вина стара,
025    ʼВако жена чову одговара:
026    „Све је Шваба однео без пара,
027    Све је Шваба однео за мира,
028    За нас, чово, нема ни кромпира.“
029    Тада чово опсова јој нану:
030    „Бирај пута на коју ћеш страну,
031    Бирај пута куда ти је воља,
032    Кад си била ти код куће дроља!“
033    Ето тако наше жене раде,
034    Кад су саме и добију владу.
035    А ти ратник и мученик буди,
036    Дођи кући да ти жена суди!

Подаци о песми

СакупљачРадослав Павловић
КазивачИлија Ивановић, земљорадник, 18 година,. писмен. Отац Петроније, земљорадник, Гуча (Драгачево); Ужичка бригада.
Место и време бележења15. 08. 1949. године на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“ код Жупање.