01262 У то села ухвати се буна, ...

001    У то села ухвати се буна,
002    Прочуло се да ме неће кума.
003    Залуд, кумо, твоје лице бело,
004    Ја ти нећу долазит на прело!
005    Мени каже сва родбина твоја
006    Да ти, кумо, нећеш бити моја!
007    Алʼ ја друге цуре узет нећу
008    Кумо моја, ја зато умрећу!
009    Мило јање, пушћи ме на миру,
010    За лолом ћу напливат на Дрину,
011    ʼЕрбо њега воли срце моје,
012    Како моје ка прво чедо своје.

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачБошко Ракић, 16 година, Горња Свилаја, Оџаци, три разреда основне школе, два течаја; бригадир Друге оџачке бригаде.
Место и време бележења01. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“.
Напомене сакупљачаУз коло.
Напомена приређивачаПоследњи стих рашчитан у првој редакцији као „Наго моје на прво чедо своје“, а накнадно је преправљен у „Како моје на прво чедо своје“.