01596 Чуј жалости села Ноћаја, ...

001    Чуј жалости села Ноћаја,
002    Шта дочека Шумаревић Паја,
003    Шта дочека у својему веку,
004    Да са’рани Лепосаву ћерку.
005    Мили боже, је лʼ то твоја воља,
006    Да судбина ’вака буде моја?
007    Ако јесте, теби, боже, хвала!
008    Лепосава боле боловала,
009    Боловала четири године,
010    Ледна боља, неће да умине.
011    Штогод Паја доктора познаје,
012    Око лепе девојке устају,
013    Не би лʼ лепу излечили Наду,
014    Водише је и по Новом Саду,
015    Лепосава тешку болест носи,
016    Своје лице свако јутро роси,
017    Сузе јој се не суше са лица,
018    Као мајка кад нема јединца.
019    Је лʼ је Лепа на Вијенцу била,
020    Да би своје здравље повратила.
021    Виде Лепа да то нема вајде,
022    Кући дође и на кревет паде.
023    Лепосаву њена мајка пита:
024    „Што ми венеш, јело јеловита,
025    Што ми венеш, што си тако жута,
026    Да лʼ се ниси спремила за пута?”
027    Лепосава одговара вако:
028    „Мила мајко, мени није лако,
029    Мила мајко, мени је све теже,
030    Дошло време да сʼ у земљу леже.”
031    Једно јутро Лепосава стала
032    Крај својега сјајног огледала,
033    Па је своје лице огледала,
034    Лице бело, а жуто ко ружа,
035    Заболе је и срце и душа.
036    Друго јутро стала крај прозора,
037    Па јој срце препукне од зора,
038    Куд пролазе момци и девојке,
039    И проводе шале свакојаке,
040    угледаше Лепу на кревету,
041    Па им сузе низ образе лете.
042    „Здраво, Мицо, наша другарицо,
043    Здраво, Лепа, јеси лʼ оздравила?
044    Ајде, Лепа, у коло ајдемо,
045    да заједно младосʼ проведемо!”
046    Треће јутро недељица била,
047    Кад је Лепа свате опазила,
048    Кад је свате опазила Лепа,
049    Срце јој се на две стране цепа.
050    Последња је чаша наливена,
051    Само чека последњег времена.
052    Док је Лепа још у знању била,
053    Два је мала писма оставила,
054    „Жао јој јʼ што се од нас дели,
055    Жао јој јʼ кола и састанка,
056    И у колу лепих девојака.”
057    Једно јутро, баш у рану зору,
058    Закукаше у Пајином двору,
059    Снаʼа кука и овако нариче:
060    „Заовице, рођена сестрице,
061    Да је срећа да си ко снајкица,
062    Да идемо у коло на прело,
063    Ти не спремаш у жуто одело!”
064    Киша пада, ко из кабла лије,
065    И то ништа за народа није,
066    Свако жели бити на саʼрани,
067    Народ вели: „Последњи су дани!”

Подаци о песми

СакупљачЈованка Големовић Лазаревић
КазивачСмиљка Живановић, рођена 1933. године, Рибари, Богатић, писмена; бригадирка Мачванске бригаде.
Место и време бележења04. 09. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомене сакупљачаИстинити догађаји.