02181 Једно јутро баш у зору, ...

001    Једно јутро баш у зору,
002    Сијо момак на прозору,
003    На прозор се наслонио,
004    Својој малој говорио:
005    „Мала моја, мој цвијете,
006    Не надај се више љету,
007    Нити љету, нит прољећу,
008    Ја ти више доћи нећу,
009    Сад у војску ја полазим,
010    И зелено поље газим,
011    Кад прегазим зеленику,
012    Послаћу ти, мала, слику,
013    Па да видиш своју дику
014    Још да ти је бјела вила,
015    Да ти даде своја крила,
016    Да долетиш у шест сати
017    Кад [с] станемо занимати.
018    Кад погледаш с леве стране
019    Све потиљак и равнање
020    Ниђе сеје, ниђе брата,
021    Сва ми војска непозната.
022    Имао сам једног друга,
023    И њега је мори туга,
024    Туга га мори, глава га боли,
025    Нема драге да га разговори.”

Подаци о песми

СакупљачЈованка Големовић Лазаревић
КазивачИванка Радовановић, рођена 1934. године, 15 година, писмена, Буквар, Брчко; бригадирка Четврте брчанске бригаде.
Место и време бележења15. 09. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомена приређивачаСтих 9: у рукописној свесци написано „ја полазим”, а у првој редакцији „одлазим”.