01404 Ситно коло, ситна тамбурица, ...

001    Ситно коло, ситна тамбурица,
002    Тамбурашу, не притежи жица,
003    Већ их пушћи, нек помало зује,
004    Ову пјесму ко хоће да чује!
005    Испјеваће ову пјесму вама,
006    Испјевајте о нашим цурама!
007    Испјевајте, па нек оне чују,
008    Како оне слабо ашикују!
009    Близу свака двадесетаʼ има,
010    Ал не знају прелит са момцима!
011    Једну вече, сишо сам по ноћи,
012    Сам сам био, Божјом помоћи!
013    Сам сам био у црноме мраку,
014    Сам сам био у једном сокаку!
015    Туде сједе, мало се одмори,
016    Али неко ситно проговори!
017    Пита ћерка мајке да отац не чује,
018    Да дозволи, па да ашикује!
019    Ал се мајка на дјевојку пуче,
020    ʼОће своју ћерку да истуче!
021    „Иди лези и спомени Бога,
022    А не мисли на драгана мога!"
023    „Моје око, мајко, не море да спава,
024    Јер га јака љубав задржава!"
025    Кад не прође нити пола сата,
026    И чим лола закуца на врата,
027    Скочи мала, па врата отвори,
028    Са својим се лолом разговори:
029    „Лоло моја, од кад ми те нема,
030    На мом срцу ране од верема!
031    Дође време да се растајемо,
032    Једно другом руку да дајемо!
033    Збогом, драги, пут ти сретан био,
034    Куд год ишо, нек те срећа прати,
035    Више пута мени се наврати!”

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачПавао Радман, 18 година, четири разреда основне школе, Врбовац; бригадир Треће оџачке бригаде.
Место и време бележења03. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“.
Напомена приређивачаСтих 22: у рукопису се рашчитава „мога", па је задржато, иако је вероватна грешка при бележењу, „мога" уместо „свога".