00575 Крај обале дјева плаче, грозне сузе рони. ...

001    Крај обале дјева плаче, грозне сузе рони.
002    Са обале млади морнар дјевојки говори:
003    „Зашто плачеш, дјево бајна, грозне сузе рониш?
004    Зашто мени, дјево бајна, нећеш дʼ одговориш?”
005    „Кад ме мила мајка кара, ʼвако проговара:
006    ’Зашто љубиш, мила шћери, младога морнанра?’”
007    „Кад је тако, дјево бајна, да се опростимо,
008    Загрљени нас обоје у море скочимо!”
009    Загрљени обадвоје у море скочише,
010    А валови од Јадрана одмах их прекрише.
011    „Збогом, оче, збогом, мајко, збогом, мили дане!
012    Тако често дешава се кад старији бране.”
013    „Да сам знала, дјево бајна, да ће тако бити,
014    Ја биʼ теби дозволила морнара љубити!”

Подаци о песми

СакупљачРадослав Павловић
КазивачГано Кратовац, отац Осман.. Оба земљорадници, Касидол (Прибојском срез); Прибојска бригада.
Место и време бележења17. 08. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Жупање.
Напомена приређивачаВ. варијанте бр. 14, 1640, 1702, 1729, 1867, 1904