|
01937 Зима бјеше, облаци се муте, ... 001 Зима бјеше, облаци се муте, 002 Двије војске под Мојковцом ћуте. 003 У најтежем вакту и земану 004 Спремају се боју и мегдану. 005 Партизани мрзну у снијегу 006 У Брсковом тврдоме бријегу, 007 А Њемачка своје дивизије, 008 Око Цеља и Лепенца крије. 009 Од свукуд јој трупе придолазе, 010 Мисле Тару воду да прегазе. 011 Снијег пада и гору савија, 012 А мраз пусти стеже и разбија. 013 Чујеш вука да кроз гору вије, 014 Слути да ће гинут војске двије. 015 Вук престаде гором да јауче 016 Док са Цеља топ њемачки пуче, 017 Партизански с планине Ланишта ‒ 018 Глас му гори, не бијаше ништа. 019 Ломе гору, сијеку на мете, 020 Док њемачке ударише чете 021 Од Брскова преко бојне њиве. 022 Сретоше се партизани с њима, 023 Но о томе много приче има. 024 Ту гинуше партизани млади, 025 А и Шваба добро не уради, 026 У велике горе у пустиње 027 Дављаху се ко у море сиње, 028 Само, кажу, шест утече друга, 029 И пред њима командант Корнуга. 030 Ма утече обрљана лица, 031 Без војника и без официра, 032 Но кад тамо пред Стазера стиже, 033 Коса му се покрену и диже, 034 Страх га бјеше од старога лава, 035 Па му црни абер саопштава: 036 „Ти ме посла с дванаест хиљада 037 Да прођемо про Мојковца града, 038 Да освојим брда и равнице 039 Од Берана до Андријевице. 040 Ја не знадо’ ђе се војска ђеде, 041 Све то пуста планина изеде! 042 Ону војску што поведо’ тамо, 043 Седам друга довео сам само. 044 Мене мајка у црни дан роди, 045 Те и мене пушка не погоди 046 Да погинем у љутоме боју 047 За јуначку домовину своју!” 048 Хитром руком до оружја стиже, 049 И сам себе уби из бровинга, 050 И ето му данас костурнице 051 Код студене воде Раванице! |
Подаци о песми
| Сакупљач | Јованка Големовић Лазаревић |
| Казивач | Ивица Радевић, рођен 1927. године, 22 године, Косор, Титоград; бригадир Титовградске бригаде. |
| Место и време бележења | 11. 09. 1949. године, на градилишту дуж трасе ауто-пута „Братство и јединство”, деоница Спачванске шуме. |
| Напомене сакупљача | Сам спевао 1946. године |