00735 Киша паде, муња небо шара, ...

001    Киша паде, муња небо шара,
002    Мују гоне четири жандара.
003    Кад су дошли Зеници на врата,
004    Ту су нашли друга непозната.
005    Ја га питам кол’ко има сати,
006    Би л’ се мого комис фасовати.
007    А он мени ’вако одговара:
008    „Да знаш, друже, каква нам је ’рана,
009    Један комис на четири дана.”
010    А ја пишем мојој милој мајци:
011    „Продај, мајко, жита и пшенице,
012    Па извади лолу из Зенице!”
013    Зеница је кућица малена,
014    У њој има пет стотина соба,
015    Свака соба за једнога роба.
016    Ударају окове на руке,
017    Па су, мајко, све то веће муке.

Подаци о песми

СакупљачРадослав Павловић
КазивачАхмо Селвић, хлебар, Дервента, писмен. Отац Нурија, земљорадник; бригарид Треће дервентске бригаде.
Место и време бележења22. 08. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Жупање.
Напомене сакупљача
Напомена приређивачаУ првој редакцији је уз песму додата експликација: „У песми, Зеница робијашница у старој Југославији.“