01275 Закукала вила с Буковара ...

001    Закукала вила с Буковара
002    Закукала осмог јануара.
003    Кука, цвили као кукавица,
004    Алʼ преврће као ластавица.
005    Пјесма моја, мој жалостан јадо!
006    Шта се деси у новоме граду!
007    Усред зиме и уочи године!
008    Код Неде су пиле барабине,
009    Играло се карте и домине.
010    Недина је изгорела лампа,
011    Кад на јада ухвати се хајка.
012    Вукашину ухвати се шљака,
013    Псује Вуче сеју најмилију:
014    „Ко је моје сакријо палију?”
015    Милан Ракић на ноге скочио,
016    Па је њему ’вако говорио:
017    „Мораш ићи кући, црни Вуче,
018    Сад се народ палијом не туче.”
019    Вукашин је Бога замолио,
020    Па је њега ножем ударио.
021    Паде Милан у зелену траву,
022    Марамицу метнуо под главу,
023    Па дозива своје вјерне љубе:
024    „Жено моја, моја вјерна љубо
025    Има л’ иђе доктор, апотека,
026    Потражи ми од доктора лека!”
027    Не лечи га докторија млада
028    Већ га лечи црна земља ’ладна.

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачТадија Бабић, 17 година, Горња Свилаја, Оџаци, три разреда основне школе; бригадир Друге оџачке бригаде.
Место и време бележења01. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“.