02370 Легнало моме заспало, ...

001    Легнало моме заспало,
002    Легнало моме заспало,
003    По[д] това дрво маслено.
004    Поду[в]на ветар од море,
005    Скрши гранка маслинка,
006    Удари моме по лицу!
007    Моме го љуту к’лнеше:
008    „Ах ду[в]на ветар, на[д]дувнал,
009    Како бех лехко заспала!
010    Оште полехко сони сонув[а]х,
011    На сон ми тројица дојдова:
012    Први ми даде прстенче,
013    Други ми даде јабука,
014    Треќи ме [в] усте целуна.
015    Тој што ми даде прстенче -
016    Низ него да се провира.
017    Тој што ми даде јабука -
018    Зелен да стане как’ неа.
019    Тој што ми усте целуна -
020    Дај ми го, Боже, стварно
021    Сос него да се состана!

Подаци о песми

СакупљачНедељко Гвозденовић
КазивачНада Арсенова, 19 година, Царево Село; бригадирка Царевоселске бригаде.
Место и време бележења03. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомена приређивачаСтих 6: у рукописној свесци стоји „Удари моме по лицу”, а према македонском би требало „Удри моме по лице”.
Стих 7: у рукописној свесци забележено „љуту”, а према македонском би требало „луто”.
Стихови 9 и 10: у рукописној свесци стоји „лехко” и „полехко”, што представља дијалекатске варијанте у значењу стандардних облика „лесно” и „полесно”.
Стих 11: у рукописној свесци стоји „тројица”, а према македонском би требало „тројца”.
Стихови 13 и 17: у рукописној свесци стоји „јабука”, а према македонском би требало „јаб’ка“ (дијалекатски облик), односно „јаболко” (стандардно).
Стих 18: у рукописној свесци стоји „кад”, а у македонском језику би требало „как’ (како)”.