01894 Ту су расла два цвијета ...

001    Ту су расла два цвијета
002    За двадесет пуни љета,
003    То не била два цвијета,
004    Но то била два ђетета.
005    То Пејовић био Жарко,
006    Ка с истока сунце јарко,
007    И његова вјереница,
008    Старој мајци јединица.
009    Жарко љубав добро крије,
010    А Милица не умије.
011    То зачула мајка стара,
012    Па својега сина кара:
013    „Зашто, Жарко, сине мио,
014    Зашто си се заљубио?
015    Отац ти ју криво гледа,
016    Милицу ти узет не да.”
017    Жарко ћути, не говори,
018    Камен му се срце створи,
019    У најтежу ону уру,
020    Пође тражит младу цуру.
021    Планинска веља нада,
022    Ту га чека цура млада.
023    „Бог ми с тобом, Жарко, био,
024    Што си тако поранио?
025    Ти си нешто наумио!”
026    Он покрај ње седе младе,
027    Па јој прича веље јаде.
028    „Мајка моја, добра соја,
029    Не да да ти будеш моја.”
030    Левор узми, па ме уби,
031    Немоʼ други да ме љуби!
032    Моме срцу задај ране
033    Да другоме не припане!
034    Леворвера Жарко пали,
035    Он Милицу земљи свали,
036    Па поручи оцу своме,
037    Баш по стрицу рођеноме:
038    „Кажи, стрико, кажи, мио,
039    Да сам им се оженио!
040    Нек не доде на виђење,
041    Но нек доде ради жеље!”
042    Леворвера Жарко узе,
043    Леворвера Жарко пали,
044    Крај Милице он се свали,
045    Он Милици вјеран оста,
046    Нека је љубав проста!

Подаци о песми

СакупљачЈованка Големовић Лазаревић
КазивачРадевић Стаја, рођена 1930. године, 19 година, писмена, Слацко, Титоград; бригадирка Титоградске бригаде.
Место и време бележења10. 09. 1949. године, на градилишту дуж трасе ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомена приређивачаВ. варијанте бр. 945, 1061, 1141, 1196, 1296, 1392, 1421, 1802, 2149.