01552 О, мој побро, бисерова грано ...

001    О, мој побро, бисерова грано
002    Оди ’вамо, да ми запјевамо
003    Oнy пјесму што је добро знамо
004    Од нашега лијепа младића
005    Покојнога Пере Јеремића
006    Рањен Перо у болници лежи
007    Јади су му од болести тежи
008    Перо пише своме цјелом роду
009    Да болује у Босанском Броду
010    Писмо пише, за секом уздише
011    Секо моја, љубичице плава
012    Твојег брата јако боли глава
013    Цјела му је крфца исцурила
014    Сву зелену траву потопила
015    Већ три дана мени пале свећу
016    Секо моја, ја вам доћи нећу
017    Ко ће наше дворе веселити
018    Старој мајци воде доносити
019    Самртну јој свећу да упалим
020    Да се својој мајци ја зафалим
021    Збогом отац, а и мати мила,
022    Растајем се ја од ваших крила.
023    Растајем се и растат се морам ̵
024    Тешки јади, нема ми говора.
025    Збогом остај по селу, цурице
026    Сад ви своје одгајајте лице
027    Љубите се, греха се не бојте
028    Мене млада чекати немојте.

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачИво Леутар, 19 година, четири разреда основне школе, Трамошница, Градачац; бригадир Пете градачке бригаде.
Место и време бележења04. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомена приређивачаСтих 24: у првој редакцији је делимично рашчитан: „тешки јади ... ни говора”.