02381 Мома крај извор седеше, ...

001    Мома крај извор седеше,
002    Венец од рози виеше,
003    Венец бргу вехнеше,
004    Изворот бргу-бргу течеше:
005    „Кога извехва тој венец
006    Тада извехва мојата младост!
007    Кога истечва тој извор
008    Тада истечваа моите дни!
009    Кога се пролет разбуди,
010    Сичко се живо разбуди!
011    Слуша[а]т се звучни гласови
012    Срцето ми во оган гори!”

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачНада Арсенова, 19 година, Царево Село; бригадирка Царевоселске бригаде.
Место и време бележења03. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомена приређивачаПри прекуцавању током прве редакције дошло је до великог броја грешака, услед тешкоћа у рашчитавању рукописа.
Десети стих је био изостављен у првој редакцији.
Стих 3: у рукопису стоји „вехнеше”, што је дијалекатска варијанта; у стандардном македонском би требало „венеше”.
Стихови 5 и 6: у рукопису стоји „извехва”, што је дијалекатска варијанта; у стандардном македонском би требало „свена”.

Стихови 6 и 8: у рукописној свесци стоји „Тада”, а према македонском би требало „Тогај” (дијалекатски облик) или „тогаш” (стандардни облик).
Стих 10: у рукопису стоји „сичко”, што је дијалекатска варијанта; у стандардном македонском би требало „сѐ”.