01440 Вила бела са планине звала: ...

001    Вила бела са планине звала:
002    „Ја сам ваше шћери поудала
003    Нијесам их много ни имала!”
004    Три имао, све три сам их дао.
005    Дао Мару бугарскоме краљу,
006    А Софију у земљу Русију.
007    Дао Стоју стојном Београду.
008    То зачула Мара из Бугарја,
009    Да јој мајка у походе дође,
010    Да поведе свога сина Жарка.
011    Пошла мајка и повела Жарка.
012    Сретоше их бугарски жандари.
013    Јамише јој њезинога посла,
014    Оста јадна кукајући мајка.

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачАсмика Маричан, Грабовица, Мостар; Софија Солдо, 17 гододина, два рареда основне школе, Грађеник, Мостар; бригадирке Треће мостаске бригаде.
Место и време бележења03. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“.
Напомена приређивачаСтих 2: рашчитава се „баше шћери“; растумачено као грешка у писању.