01272 О, мој побро, у[о]чи недељице ...

001    О, мој побро, у[о]чи недељице
002    Кад се љубе по селу цурице.
003    Нечије се срце весели,
004    А нечије тугује од бола,
005    Прићутите што вам пјева лола.
006    Истина је, смијем се заклети:
007    Кад од’рани девојчицу мајка
008    За удају и добра дувака,
009    Одма’ стара срће и салеће
010    Да на ћерку дукате намеће,
011    Макар туђи, нико знати неће.
012    Враг су жене, све то знају оне,
013    Позајмиће у старинске куме.
014    Па сад она што је новац дала
015    Са свега се срца разлајала:
016    „Паре моје, јадна кукавица,
017    Паре моје, јадна несретница!
018    Паре моје да си ми донијела!”
019    Да т’ нисам ја на руци била,
020    Не б’ се ћерка накитила,
021    Ни удала за кога је ʼћела.
022    Паре моје да си ми донијела!”
023    Оста нева оʼбјена кутура
024    Жуту срму у буњишће тура!
025    Ова пјесма још би дуља била
026    Да ме није кугла погодила.

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачТадија Бабић, 17 година, Горња Свилаја, Оџаци, три разреда основне школе; бригадир Друге оџачке бригаде.
Место и време бележења01.010. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“.