|
01565 Јебо г’ отац, алʼ се време гради ... 001 Јебо г’ отац, алʼ се време гради 002 Како живи овај народ млади! 003 Како момак за цурицом жуди 004 Од љубави ’oћe да полуди! 005 За женидбу не пита никога, 006 Нити мајке нити оца свога, 007 Нити сестру нити жели брата ˗ 008 У поноћи тумбара на врата. 009 Загрљену девојчицу води 010 Шта ћеш, тато, то је сад у моди! 011 Отац вели: „Ђе си био, сине?” 012 „Ево, тато, девојчице фине!” 013 „Чујеш, сине, шта ти отац каза 014 Носил теби девојке мираза?” 015 „Мој тата, дуго сам се скито ˗ 016 Ја за мираз нисам је ни пито. 017 Ја се много цури удварао 018 Да ће само јести чоколаду 019 Тако сам је преварио младу.” 020 „А, мој сине, гром те погодио 021 И кад сам те луда породио! 022 Јер доведе девојку сироту 023 Своме оцу нанесе срамоту! 024 О, мој cине, зашто то учини 025 Знадеш да си у оца једини? 026 Добро, сине, нек ти је на знање 027 Ја ћy другом приписат имање!” 028 „Добри отац, ради како знадеш 029 Када ти тако срдашце имадеш.” |
Подаци о песми
| Сакупљач | Недељка Гвозденовић |
| Казивач | Иво Леутар, 19 година, четири разреда основне школе, Трамошница, Градачац; бригадир Пете градачке бригаде. |
| Место и време бележења | 04. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”. |
| Напомена приређивача | Стих 13: у првој редакцији „вели” уместо „каза ”, иако се тако не рашчитава. Стих 15: „дуго сам се скито” рашчитано „дуго си ми сметао” и тако је прекуцано. |