01406 Сунце приде, а месеца нема, ...

001    Сунце приде, а месеца нема,
002    Мајка Мару до дућана спрема!
003    Ајде, Маро, до новог дућана,
004    Па нам купи свиле за марама!
005    Оде Мара до новог дућана,
006    И купује свиле за марама!
007    Кад се Мара врати од дућана,
008    Сусрела је свог Иву, драгана!
009    Иде Иво од јеле до јеле,
010    Шири Мара своје руке бјеле!
011    Далеко је момче испратило,
012    И овако Мари говорило:
013    „Чујеш, Маро, моје јање бело,
014    Да дођем вечерас на прело?”
015    „Дојди, Иво, ти си мен’ по вољи,
016    Ти си мени од свакога бољи!”
017    Кад је било око седам сати,
018    Иде Иво, те куца на врати!
019    Скочи Мара са свога кревета,
020    Па отвара врата од дрвета!
021    Узе Иве за леву ручицу,
022    Па га води себи у собицу!
023    Фино је кревет растирала.
024    Сједе Иво, а Мара до Иве,
025    Поче Иво Мари казивати,
026    А Мара се Иви примицати!
027    Примакну се, сједе му на крило,
028    Гледа стара шта је с Маре било!

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачПавао Радман, 18 година, четири разреда основне школе, Врбовац; бригадир Треће оџачке бригаде.
Место и време бележења 03. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“.