00325 Четресет прве годинице било

001    Четресет прве годинице било
002    Кад је мајкин Мића погинуо.
003    Абер шаљу, кући нека знају,
004    Младог Мићу више не имају.
005    Кад је мати ријеч разумела,
006    Љуто цвили ко у гори вила:
007    „О, мој Мићо, босиоче рани,
008    Да те младог мајка у земљу сарани!
009    Ти си био дика целом свету.
010    Ко ружица бела у првоме цвету!“
011    Туд је дошла комисија пара,
012    ’Вако доктор мајци проговара:
013    „Шути стара, ти се немој једит’,
014    Све ће се то у суду уредит’!“
015    „Џабе вама књиге и папири,
016    Моме сину црна земља мири!“
017    Лијепе су га секе опремиле,
018    Свилен јастук под главу метнуле.
019    Марамица и на њој је грање,
020    Што су Мићи прекривене ране.
021    Неће више пјеват се ој Мића,
022    Убио га Марко Цвиткушића.

Подаци о песми

СакупљачМихаило Поповић
КазивачМанда Нујић, отац Бариша, земљорадник, Пруда, Босански Шамац; бригадирка Шамачке бригаде.
Место и време бележења24. 08. 1949. године, градилиштe ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Спачве.
Напомене сакупљачаМићо Брекало погинуо у селу Леденица 1941. год.