00210 Савила се једна јела вита ... 001 Савила се једна јела вита 002 Испод наше горе Велебита, 003 А под јелом један борац лежи. 004 „Другарице, ране му завежи!" 005 „Ја му ране завијам у руже: 006 Да си здраво, мој рањени друже!" 007 „Другарице тешке су ми ране 008 Куд је прошло фашистичко тане. 009 Узмите ми моју пушку малу, 010 Подајте је најбољем другару; 011 Узмите ми моју кабаницу, 012 Поздравʼте ми моју вереницу, 013 Моју секу, моје росно цвеће, 014 Да јој братац више доћи неће. 015 Узмите ми моју партизанку, 016 Поздравʼте ми и оца и мајку, 017 И поздравʼте све другове моје, 018 Нека чврсто на бранику стоје. 019 Ове ћете поздраве однети, 020 Ја сам рањен и морам умрети; 021 Ја сам рањен међу очи плаве 022 Од пољупца цурице гараве. 023 Не плаши се, већ слободан буди, 024 Ја сам рањен у јуначке груди." 025 Стиже писмо из Лапцана града 026 Да у Србу друг Марко настрада. 027 Сретоше га у тесноме кланцу, 028 Везаше га у гвоздену ланцу, 029 Питаше га: „Куд си, Марко, ишаʼ?" 030 Њему сузе падају ко киша. 031 Друг је Марко хрватскога рода, 032 Алʼ је мајка српскога народа! 033 А четници неће ни да чују, 034 Већ за Марка оштре ноже кују, 035 Па га кољу као мало јање, 036 Само да је комуниста мање. |
Подаци о песми
Сакупљач | Михаило Поповић |
Казивач | Томо Цвитан, отац Вито, земљорадник, Затон, Шибеник; бригадир 137. хрватске бригаде (Шибенички Котор). |
Место и време бележења | 18. 08. 1949. године, градилиштe ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Спачве. |
Напомена приређивача | В. варијанте бр. 72, 89, 1136. |