01465 Једна соба покрај пута ...

001    Једна соба покрај пута
002    Окречена бело-жута,
003    А изнутра молована,
004    Ђе је Рада боловала,
005    Боловала тешке боле,
006    Од љубави и од школе.
007    Једно јутро киша паде,
008    Рада душу Богу даде.
009    Друго јутро киша роси,
010    Вјереник јој сандук носи:
011    „Чекај, Радо, радојице,
012    Дошле су ти другарице!
013    Дошле су ти другарице,
014    Да те прате до гробнице."
015    „Из гроба ћу дигнут руку,
016    Алалићу усном пуку
017    Само нећу свом драгану,
018    Што ми срцу даде рану.”

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић

КазивачПаула Маркота, 19 година, два разреда Трговачке школе, Градац, Мостар; бригадирка Треће оџачке бригаде.
Место и време бележења02. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“.
Напомена приређивачаСтих 16: тешко се рашчитава; у првој редакцији прекуцано „Алалићу уском кругу".