01297 Два јарана заједно друговала. ...

001    Два јарана заједно друговала.
002    Колико су заједно друговали,
003    На једној се води умивале,
004    Једнијем се рупцем отирале,
005    У једно се злато загледале
006    Срма Салка и сребро Ибраим.
007    Срма Салко оде у Сарај’во
008    Сребро Ибро одведе дјевојку.
009    Када дође Салко из Сарај’ва,
010    Он не пита: „Како си ми, мајко?”
011    Већ он пита: „Како ми је злато?”
012    „Добро злато, сам’ ти је удато!”
013    Па он узе пушку на рамена,
014    Па се пење кули уз двере.
015    „Пушко моја, не остала пуста,
016    Ако мене ватром не послушаш!”
017    Кад му злато у душеку сједи:
018    Два образа – два ђула румена;
019    Обрвице-крила ластавице;
020    Трепавице – с мора пијавице!
021    Пучће пушка међу очи вране.
022    Једном рече: „Јалах, моја мајко!”
023    Другом рече: „Ђе ли си ми, Салко?”

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачЗаида Ришланић,16 година, течај, село Свињци, Горажде; бригадирка Завидовачке бригаде.
Место и време бележења02. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“.