|
00614 Што се деси оног једног дана ... 001 Што се деси оног једног дана 002 Више оног мора слана, 003 Једног дана, једне уре, 004 Од момчета и од цуре? 005 То су момче Даре звали, 006 У једном су селу стали. 007 У једном су селу стали, 008 Једно другом ријеч дали 009 Да љубаве и да живе, 010 Кано тићи боје сиве. 011 „Причекај ме два-три лета, 012 Старија ми сестра смета!” 013 Удаће се сестра мила, 014 Згодна бјеше кајно вила. 015 Он је чека два-три лета 016 И четвртог до јесени. 017 И четвртог до јесени, 018 ʼОће момак да се жени. 019 Једно јутро прије зоре, 020 Узе пушку и леворе, 021 Па на руку прстен ставља, 022 Да се својој драгој јавља. 023 Да се својој драгој јави 024 О јадима и љубави. 025 Преко руке кабаницу 026 Па он хајде уз главицу. 027 Кад је доша на главицу, 028 Наша цуру у шумицу. 029 „Добар дан” јој називаше, 030 Алʼ се цура не дизаше. 031 На њега се не обраћа, 032 Но бијеле овце враћа. 033 Алʼ је жао момку младу, 034 Што заплака своју драгу. 035 „На ти овај прстен с руке, 036 Да не буде какве бруке!” 037 Неће руку да пружаје, 038 Нити хоће да сʼ удаје. 039 Шта ће сада момак млади, 040 Не зна што ће сад да ради. 041 „Видиш ове густе шуме, 042 Биће нама вечит куме. 043 Видиш овог леворвера, 044 Биће тебе за девера!” 045 Па опали два-три пута 046 Од врʼ главе до дно скута. 047 Па опали мале пушке 048 У његове прси мушке. 049 ʼОће цура да се вида, 050 Но не може поћ од стида 051 Преко Будве и Котора 052 На Цетиње код доктора. 053 Кад се цура извидала, 054 Опет пође чуват овце. 055 Поврх Дара цука звонце 056 Да не види више сунце. 057 Он умрије, она оста, 058 Не била јој љубав проста! |
Подаци о песми
| Сакупљач | Радослав Павловић |
| Казивач | Станко Б. Ивановић, ученик, Учитељска школе, Никшић. Отац Бошко, земљорадник; Трећа ударна црногорска бригада. |
| Место и време бележења | 19. 08. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Жупање. |
| Напомене сакупљача | Догађај из Херцег Новог 1941. |