02158 Цура плаче и говори нани: ...

001    Цура плаче и говори нани:
002    „Сад се, нано, носе кишобрани.
003    ʼАјде, нано, па и мени купи,
004    Свака цура то има у жупи.”
005    Кад је нана још и то набавила,
006    А ћерка је понове настала.
007    Ћерка носа ципелице фине,
008    Стари бабо пуши на новине.
009    Који човјек једну ћерку има,
010    Ни с чим се другим не занима,
011    Само гледа како ће да ради,
012    Да је мало боље упаради.
013    Од уџере притворила врата,
014    Догони се по четири сата.
015    Кад се спреми, онда виче нане
016    Да је мало поправи са стране,
017    Да јој нана ситан бисер види,
018    Да се ћерка у колу не стиди.
019    Све до цркве на прстима иде,
020    Само ʼоће да је момци виде,
021    Кад у цркву ни крстит се неће,
022    Само главу на момке окреће.

Подаци о песми

СакупљачЈованка Големовић Лазаревић
КазивачРужа Мићић, рођена 1930. године, 19 година, писмена, Доњи Зовик, Брчко; бригадирка Четврте брчанске бригаде.
Место и време бележења15. 09. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомена приређивачаСтих 6: у рукописној свесци се рашчитава „настала” или „наспала”.

Стих 7: у рукописној свесци стоји „носа”, а у првој редакцији прекуцано „носи”.