01287 Чујеш, побро, шта говоре жене: ...

001    Чујеш, побро, шта говоре жене:
002    Да га нема горега од мене!
003    Ја им јебем неколико мајки!
004    Све се кунем да ја нисам таки!
005    А џаба се гадовима клети,
006    Од сад ћемо и горе почети!
007    Пусти, Боже, па нек сила буде,
008    Нек побије по селима људе,
009    Барабама ћели би да суде!
010    Ђе ће они судит барабама
011    Кад не могу ни својим женама!
012    Њихове их жене не слушају,
013    Већ по селу за момцима лају.
014    Ој ви, људи, ви се домислите,
015    Сваки своју жену истуците!
016    Кад могнете судити женама,
017    Лако ће вам бити барабама.
018    Барабе ће и саме слушати,
019    Само жене у игру не треба пуштати!
020    Не играти, ни код кола стати,
021    То је севап женама не дати!
022    О, мој побро, женама је криво
023    Што сам њима песму изумио.
024    Једна жена близу кола стала,
025    Три пута ме опсовала мала!

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачЛука Тадић, 22 године, самоук, село Гнојнице, Оџаци; бригадир Друге оџачке бригаде.
Место и време бележења01. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“.
Напомене сакупљачаУ колу.