02199 Прије свега нашег разговора, ...

001    Прије свега нашег разговора,
002    За здравље се упитати мора.
003    Прва страна у првоме реду,
004    Здраво, душо, шећеру и меду.
005    Сада, душо, ја ти пишем прво,
006    Срце моје, јеси ли ми живо?
007    И ја теби одговорит могу,
008    Да сам здраво, хвала милом Богу!
009    Здраво, душо, љубичице рана,
010    Како живиш ти овије’ дана,
011    Како живиш у овој невољи,
012    Има л’ когод да те разговори?
013    А ја сам ти невесео, дико,
014    Што ме нема разговорит нико!
015    Душо, срце, прими писмо моје,
016    Од мог срца теби послато је.
017    Душо, срце, прими моје рјечи,
018    Па то ће ми срце да излечи.
019    Рјечи моје, казаће ти саме,
020    Да ја за те увјек желим чути,
021    Што на срцу, оно казаћу ти.
022    Жарко сунце, пусти зраке своје,
023    Да огрије младо срце моје!
024    Ова књига доста се шарени,
025    Казаће ти што ми срце жели.
026    Ситна слова по папиру слажем,
027    Нећу, душо, ништа да те лажем.
028    Душо, срце, бела голубице,
029    Не дозволи другом своје лице.
030    Чувај, душо, своје лице бјело,
031    Док ја скинем војничко одјело.
032    Душо, срце, голубице бела,
033    Пошаљи ми слику свога тела,
034    Да ја имам успомену твоју,
035    То ће лечит болну душу моју.
036    Баш сам снио неку ноћ проклету,
037    Да сам с тобом био у кревету,
038    Кад изјутра, а истина није,
039    Срце моје само жалосније.
040    Куд год ’одам и куд год се шећем,
041    Увек на те мислим, моје цвеће.
042    Кад ми пушка на рамену стоји,
043    Све се сећам ја поздрава твоји’.
044    Други’ пута, причаћу ти боље,
045    Ал и ово прими драге воље.
046    Пиши мени умиљато моје,
047    С кијем имаш медне разговоре,
048    Да ли, мила, замишљаш на мене,
049    Моја младос’ за тобом увене.
050    Друга страна од срца послана,
051    Мислим да је радо дочекана.
052    Дуги дани, а ноћице кратке,
053    Пиши мени, јесу лʼ речи слатке.
054    Ако нису, и тако ми кажи,
055    Да не пишем ако ми не важи.
056    Драга моја, мој невене,
057    Како живиш ти без мене -
058    Ти без мене свакојако,
059    Ја без тебе баш никако.
060    Голубице из планине,
061    Прими ријечи ове фине,
062    Све по реду како стоје,
063    Па ћеш видит жеље моје.
064    Кадгод спавам, увјек тебе сањам,
065    А ујутро кад се будим,
066    ’Оћу скоро да полудим.
067    Па погледам око себе,
068    ’Оћу л’, душо, видјет тебе,
069    Па кад видим да те није,
070    Ко да сунце и не грије.
071    Онда сједнем да ти пишем,
072    Из свег срца ја уздишем,
073    Да напишем писмо неко,
074    Нек путује надалеко.
075    Дуги дани, а још дуже ноћи,
076    А ја, душо, живим у самоћи.
077    Да смо сада у једноме селу,
078    Живјели би ко душа у тјелу,
079    Ал’ си, душо, далеко од мене,
080    Па ми срце ко јабука вене.
081    Срце моје у грудима вене,
082    Што ти, душо, ниси покрај мене,
083    Да ја љубим твоје лице бјело,
084    И да видим умиљато тјело.
085    Срце срцу јаде доказује,
086    Само, драга, нек нитко не чује.
087    Бог милостив нека само знаде
088    Како драги за драгом тугује.
089    Кад се љубав води по папиру,
090    Не може се живјети у миру.
091    Авај, терет што на срцу лежи,
092    Мора бити од камена тежи.
093    Кад се, драга, овако желимо,
094    Жалосније што се не видимо.
095    Кад добијеш ово писмо моје,
096    Ти за једно пошаљи ми двоје,
097    И пиши ми о свему како је.
098    Сад ћу ову писму завршити,
099    И од срца тебе поздравити,
100    Колико је од земље до неба,
101    Мислим бољи поздрав ти не треба!
102    Бог убио брда и долине,
103    Што су наше очи заклониле,
104    Не могу те чути ни видјети,
105    Ни по коме вјерно поздравити,
106    Ни по белој птици ластавици,
107    Већ по овој маленој картици.
108    Вита јела, зелен бор,
109    Молим брзи одговор!
110    Бела рука писала,
111    Медна уста читала!
112    Кад сам писмо ја на пошту дао,
113    Жалосно сам за њим погледаво,
114    Писмо оде, а ја тужан оста’,
115    Збогом, драга, мислим да је доста!
116    Збогом, драга, умиљато моје,
117    Пиши мени одговоре своје!

Подаци о песми

СакупљачЈованка Големовић Лазаревић
КазивачМарко Старчевић, рођен 1929. године, 20 година, Доњи Вукшић, Брчко; бригадир Четврте брчанске бригаде.
Место и време бележења15. 09. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомене сакупљачаПисмо.