01549 Цура своје заљевала цвеће, ...

001    Цура своје заљевала цвеће,
002    Па све мисли да је нико неће.
003    Па се мене младићу надала
004    Да се не би за другог удала.
005    Она моју испунила жељу ̵
006    Сад је моје срце у весељу!
007    Косци косе, цуре воду носе
008    Међу њима моја мала има
009    Није стала петнаест минута ̵
010    Ја је питам: „Што си забринута?”
011    Црне очи доле оборила
012    И овако мени говорила:
013    „Чујем, драги, да те твоји жене
014    Зар ти мореш оставити мене?”
015    „Мала моја, ти не ћути свијета
016    Јер ћеш остат без својег јањета.
017    Само кажи ʼоћеш ли ти мене
018    Ти ћеш моја бити до јесени!”

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачИво Леутар, 19 год, четири разреда основне школе, Трамошница, Градачац; бригадир Пете градачке бригаде.
Место и време бележења04. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомена приређивачаУ првој редакцији је при прекуцавању изостављен претпоследњи стих.