02069 Две су друге зај’дно друговале, ...

001    Две су друге зај’дно друговале,
002    Из једне се воде умивале,
003    Ту су воду за гору бацале.
004    Бор се суши, па се селу тужи:
005    „Ил’ ми вјерне друге раставите,
006    Или мене бора одсеците!”
007    Једну даше на истока сунцу,
008    Другу даше на запада сунцу.
009    Друга другу по сунцу поручи:
010    „Како ти је, мила моја друго?
011    Јеси л’ свикла и навикла, друго?”
012    „Све сам свикла и навикла друго,
013    Само нисам рђаве свекрве!
014    До подне ми фруштука не даде,
015    До пол’ ноћи вечере не даде;
016    Од пол ноћи на воду ме шаље,
017    На воду су Турци и ’ајдуци,
018    Турци ми се склонише са пута,
019    Ал ’ајдуци баш са мјеста неће.”
020    Отимаше девет прстенова
021    Што ми дало девет дјеверова.
022    Идем кући, послушам на врата,
023    Свекар каже: „Нема наше снаше!”
024    Свекрва ће: „Дабогда не дошла!”
025    Заовице: „Немој тако, мајко,
026    Ми ћемо се младе поудати,
027    И тако ће нам мајка говорити!”

Подаци о песми

СакупљачЈованка Големовић Лазаревић
КазивачРада Радоњић, рођена 1931. године, 18 година, писмена, православна, Ченково, Ђаково; бригадирка Славонске бригаде.
Место и време бележења14. 09. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомене сакупљачаШећу у колу.