01885 С планинице кличе вила: ... 001 С планинице кличе вила: 002 „Послушајте, браћо мила, 003 Од устанка првих дана 004 Ја сам сестра партизана. 005 Гледала сам са планине 006 Ђе јуначка војска гине.” 007 Матешево добро знаде 008 За те борбе, за те јаде, 009 И Букова Пољана је 010 Запамтила догађаје. 011 То је било више Бара, 012 Ђе се први покрет ствара, 013 Ђе издајник Рашић први 014 Поче пити братске крви 015 Уз споразум Ђуришића 016 И другија Бранковића. 017 Па сад чујте, друштво мило, 018 Једног дана што је било! 019 Кад из Бара издајници 020 Окренуше планиници, 021 Пријед једне зоре ране 022 Нападоше партизане; 023 Партизани дочекаше 024 Издајнике срамне наше. 025 Крену група издајника 026 Пут Вешовић друга Мирка. 027 Ту Вешовић Мирко кличе: 028 „Јој, Лашићу, издајниче, 029 Хитлерову пушку носиш, 030 Да ли њом своју браћу косиш? 031 Зар ти твоје кукавице 032 Плаше моје љуте злице 033 Које боли љута рана 034 За Крушића друг Вукмана, 035 За Вукмана, сива тића, 036 Чврстог срца Обилића?” 037 Тога часа и минута 038 Отвори се борба љута. 039 Виђи, друже, касапницу 040 У крваву Планиницу, 041 Усред љуте борбе ове 042 Споменимо витезове 043 Који даше младе главе 044 Радʼ напретка и државе. 045 То цијело друштво знаде 046 Ђе Мујовић Јеврем паде. 047 Командира храбре чете 048 Издајничка пушка срете 049 И осмрти славног борца, 050 Старијега Црногорца. 051 Омладино, нека знаде: 052 За слободу Јеврем паде! 053 Сјетимо се борца славна 054 Милошевић Радована! 055 Школована млада глава 056 За народна паде права. 057 Изгубисмо сивог тића 058 Алексндра Поповића, 059 Партизана, млада ђака, 060 Храброг борца и јунака. 061 Споменимо палог тића 062 Друга Бошка Боричића. 063 То цијело друштво знаде, 064 Ђе јуначки Бошко паде. 065 Не поштеђе своје крви, 066 Већ погибе у бој први. 067 Ту падоше два младића 068 Из племена тог Аџића, 069 Споменимо њима име: 070 Миливоје, Вуле ш њиме! 071 То цијело друштво знаде 072 За те оба борца младе, 073 За слободу да су пали, 074 Своје куће ископали. 075 И ту Крушчић Петар паде, 076 И Дујовић млади Раде. 077 У крвавом томе боју 078 Изгубише младосʼ своју. 079 Докле траје Планинице 080 Нека знаду другарице, 081 Другарице, горске виле, 082 Ђе су љуте борбе биле! 083 Ђе се Ђукић Шћепан славни 084 Фашистичкој сили брани, 085 Ђукић Стјепан нек се слави, 086 Јер је био херој прави! 087 Племениту своју главу 088 Он остави у Мрчаву. 089 Тун другова осам паде, 090 Па чуј, вило, то свак знаде 091 Да ту Шћепан главу даде, 092 И Јеврема, Муја, Мома. 093 И Томовић млади Раде, 094 Не виђеше више дома 095 Куд је оро проклетија, 096 Своју кућу затворија. 097 Рајко своју главу даде 098 За идеју, то свак знаде. 099 Па сад чујте јаде више 100 Што од Десе урадише: 101 Иглама је разбодоше. 102 Још Вешовић тун је Мило, 103 Жалосно је виђет било! 104 Жалим тебе, бјела вило, 105 Поздрави ми српство мило! 106 С Ромунијом, браћо мила, 107 Сада влада руска сила. 108 Сад нек вам је, борци, хвала, 109 Бористе се, није шала! |
Подаци о песми
Сакупљач | Јованка Големовић Лазаревић |
Казивач | Боричић Голуб, земљорадник, село Душне, Лијева Река, Титоград; бригадир Титоградске бригаде Стамена Дујовић, рођена 1932. године, писмена, Ступови, Титоград; бригадирка Титоградске бригаде. |
Место и време бележења | 10. 09. 1949. године, на градилишту дуж трасе ауто-пута „Братство и јединство”. |
Напомене сакупљача | О сину. |
Напомена приређивача | В. варијанту бр. 1892. |