|
02350 „Ој невесто Стојанице, ... 001 „Ој невесто Стојанице, 002 Што ти лице пожолтело 003 Како платно небељено, 004 И устето подгорено 005 Како љушпе орехово?” 006 „Ој, Стојане, мој Стојане, 007 Сѐ това је, Стојан, сѐ това је, 008 Од твоите, либе, неправдини. 009 Дека одиш, Стојан, туѓа земја 010 Дека љубиш друго либе, 011 Друго либе осем мене.” 012 „Ој, Стојане, бре, Стојане, 013 Заколни се, Стојан за очите 014 Ако љубиш друго либе!” 015 „Ој, невесто Стојанице, 016 Да ми пукни, несте, брзата коња, 017 Да ми пукни, несте, машкото дете 018 Ако љубам друго либе!” 019 „Да се колниш, Стојан, не те верва[м] 020 Коњот ми је [...] рана, 021 А детето заедничко 022 Заколни се, Стојан, за очите, 023 Ако љубиш друго либе, 024 Да ти пукна[т] двете очи, 025 – Да ми пукнат, несте, двете очи!” 026 Уште речта Стојан не изрече 027 Му пукнаја завал црните очи! |
Подаци о песми
| Сакупљач | Недељка Гвозденовић |
| Казивач | Душан Старевски, 18 година, село Вирово, околина Демир Хисара, код Битоља; бригадир Пете битољске обласне бригаде. |
| Место и време бележења | 30. 09. 1949 на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”. |
| Напомена приређивача | Прекуцани су само стихови од 1 до 20. Последњих седам стихова је било прекуцано на наредном листићу, који је временом изгубљен. – што се види на основу нумерације листића. Стих 3: у рукописној свесци стоји „небељено”, а према македонском би требало „небелено”. Стих 5: у рукописној свесци стоји „љушпе”, а према македонском би требало „лушпе”. У рукопису стоји „орехово”, што је дијалекатска варијанта; у стандардном македонском би требало „ореово”. Стих 7: у рукопису стоји „това”, што је дијалекатска варијанта; у стандардном македонском би требало „тоа”. Стих 11: у рукопису стоји „осем”, што је дијалекатска варијанта; у стандардном македонском би требало „освен”. Стих 16: „несте” је дијалекатски облик за „невесте”. Стих 19: у рукопису стоји „не те верва”, што је дијалекатска варијанта; у стандардном македонском би требало „не ти верувам”. |