00785 ʼОћемо ли, побро, запјевати ...

001    ʼОћемо ли, побро, запјевати
002    Ону пјесму, коју добро знамо,
003    И ономе доброме младићу,
004    По имену Јоци Јеремићу,
005    Који чудо по свијету ствара.
006    Њега добро позна’у горице,
007    Ни над Јоцу нема убојице!
008    Иђе Јоца кући пјевајући,
009    А Душан га с пушком чекајући.
010    Али Ћоркан за оградом био,
011    Па у срце Јоцу погодио.
012    Алʼ и Јоца добар јунак био,
013    Из џепа је пиштољ извадио,
014    Сто метака на његʼ испалио,
015    У своју је њиву прискочио.
016    Паде Јоца по зеленој трави,
017    Анђелка га милује по глави:
018    „Јесам ли ти, Јоцо, говорила
019    Да не ’одаш по туђему свету
020    И да љубиш мене ʼвако лепу?”

Подаци о песми

СакупљачРадослав Павловић
КазивачАвгустин Ш. Маројевић, земљорадник, писмен, отац Шиме, земљорадник, Горњи Хргови, Срез Градачац, Босна; бригадир Друге градачачке бригаде.
Место и време бележења23. 08. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Жупање.
Напомене сакупљачаЈоца Јеремић је из истог села, убио га Ћоркан. Анђелка, жена Јоцина.
Напомена приређивачаСтих 3: у рукописној свесци стоји „И ономе доброме младићу“, а прекуцано је „О ономе доброме младићу“.

Стих 14: у рукописној свесци стоји „Сто метака на његʼ испалио“, а прекуцано „Сто метака из његʼ испалио“.