00888 Ево има недељица дана, ...

001    Ево има недељица дана,
002    Како Мара ʼрани копилана.
003    Љубила је људе по сокаку,
004    Давали јој ʼшенице и жита,
005    Да је мајка преко зиме пита:
006    „Ћери Маро, једина у мајке,
007    За што ћу ти купити опанке?”
008    Она ʼвако проговара мајци:
009    „Сад нијесу потребни опанци,
010    Већ ти иди тамо ближе пруда,
011    До онога шамачкога суда,
012    Туде има близу апотека,
013    Тамʼ ћеш наћи од свачега лека.
014    Спомози ме од моје жалости,
015    Ја ћу тебе од твоје старости!”
016    Кад је Мари долазила кума,
017    Донела је пите и сомуна,
018    И још пара педесет динара.
019    Све је, побро, потрошила Мара,
020    Купујући пудер и помаду.
021    То је, побро, за дјевојку младу:
022    Лʼјепо дʼјете, бијели зубићи,
023    Отац му је из села Шкарићи,
024    Лʼјепо дʼјете, црно му је око,
025    Отац му је Богдановић Ђоко!

Подаци о песми

СакупљачРадослав Павловић
КазивачЛука П. Станковић, земљорадник, писмен, отац Петар, земљорадник, село Горња Слатина, котар Шамац, Босна; бригадир Треће босанско-шамачке бригаде.
Место и време бележења25. 08. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“, деоница Спачванске шуме.