01393 На хиљаду и девет стотина, ...

001    На хиљаду и девет стотина,
002    Четрдесет и прва година,
003    Кад Павелић [...]
004    И покупи крволочну банду
005    Одма’ својим усташама даде
006    Наређења, што хоће да раде.
007    Усташе су биле такʼе душе,
008    Народ кољу, шилом очи буше,
009    Крв су пили, наше жене клали,
010    Малу дјецу на нож набијали!
011    Ал се неки Јасеновац зове,
012    Ђено мајка ’рани соколове.
013    Кад ујутро бели данак сване,
014    По четири их у подруму пане!
015    Кад униђу, кога прије спазе
016    Оборе га, па ногама газе!
017    Пребијају, праве чудо свако,
018    И пред њима говоре овако:
019    „Како вам је, јебли своју нану,
020    Жалите се сада партизану?”
021    Па додија и врагу и Богу
022    Више људи трпити не могу.
023    Губише се у велику шуму,
024    А понеки осташе на друму
025    Да дочека усташкога вођу.
026    Када они у акцију пођу,
027    Кад усташе пођу у акцију
028    Наши људи зграбе за палију.
029    Они су се палијаши звали
030    Од усташа пушке отимали!

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачЈуре Ивељ, 24 године, четири разреда основне школе, Поточани; бригадир Треће оџачке бригаде.
Место и време бележења03. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“.
Напомена приређивачаСтих 3: не рашчитава се у потпуности.