01394 Сунце грије с неба високог, ...

001    Сунце грије с неба високог,
002    Мала моја, ока гаравог.
003    Сјећаш ли се ти драгана свога,
004    Сјећаш ли се разговора нашег,
005    Кад су нама пометане ваши.
006    Да ја, драга, теби не долазим
007    И код тебе да се не налазим!
008    Јер су твоји приметили стари,
009    Да се, душо, ради о превари!
010    Тебе твоји почели су корит,
011    Мене јади шћедоше уморит!
012    Од неправде и жалости твоје
013    Бог убио родитеље твоје!
014    Кад их кишом, кад вјетар дува
015    Виде мала, отац те не чува!
016    Јер он мисли да ја нећу доћи,
017    Алʼ и то ће бити наше ноћи!
018    Међу свијетом и када мене виде,
019    Твоје око на ме нек не иде,
020    Да се нико не б’ сјетио томе
021    Да сам, мала, мио срцу твоме!
022    Да [сʼ] ти мени ко на цвету ʼчели
023    Мала моја, само се весели!

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачПавао Талић, 16 година, четири разреда основне школе, Срнава; бригадир Треће оџачке бригаде.
Место и време бележења03. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“.