01429 Једна цура кано вила ... 001 Једна цура кано вила 002 Прије зоре уранила. 003 Пошетала посве сама 004 Док је дошла до дућана. 005 У дућану мало стала, 006 Бијел папир запитала. 007 Она ’оће плаве боје 008 Да поздрави злато своје: 009 „Ђе си, драги, моје луче, 010 За тобом ми срце пуче! 011 Једна ми га жена клела, 012 У своме се јаду смела. 013 Не куни га, жено, више, 014 Мени драги писмо пише. 015 Пише писмо са Балкана 016 Да ће доћи кроз пар дана. 017 Кроз пар дана и по ноћи 018 И јопет ће ми драги доћи. |
Подаци о песми
Сакупљач | Недељка Гвозденовић |
Казивач | Стоја Планинић, 26 година, течај, Крајинградац, Мостар; бригадирка Треће оџачке бригаде. |
Место и време бележења | 03. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“. |