01408 „Ој цурице, босиоче рани, ...

001    „Ој цурице, босиоче рани,
002    [Је]су л’ теби невесели дани?”
003    „Како не би невесели били,
004    Кад су мене у црно завили!
005    Кад сам петнаест година имала
006    Ја се нисам пољубити знала.
007    Кад шеснаеста година настала,
008    Алʼ се мени пољубац допада!
009    Мене лола љуби и уједа.”
010    „Мала моја, слађа си од меда,
011    Јер у меду има сваке сласти.
012    Мала моја, само брже расти!
013    Што си већа, боља ти је срећа!
014    Што си већа, боља ти је цјена.
015    Ја бараба – мени треба жена.”

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачПавао Радман, 18 година, четири разреда основне школе, Врбовац; бригадир Треће оџачке бригаде.
Место и време бележења03. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“.