01801 Ево сједох за асталом ...

001    Ево сједох за асталом
002    Да напишем књигу малу,
003    Да опишем дјело ново
004    Што се деси у Грахово.
005    У Јабуке, село мало,
006    Срца ми је заплакало,
007    О, младости дивна, сјају,
008    Два свијета ђе нестају,
009    Жути јаблан и босиље,
010    Што иʼ љубав у гроб шиље!
011    За непуно дваест љета,
012    Порасла су два цвијета,
013    У својој ћу пјесми рећи,
014    Развој судби и несрећи.
015    Тридес’тога овог марта
016    Облак сунца обухвата,
017    Кад га густи облак узе,
018    Рекао би рони сузе,
019    Рано јутрос на уранку,
020    Претказује судбу какву,
021    А та судба обухвата
022    Једног момка матуранта.
023    Матуру је завршио,
024    У цуру се заљубио.
025    Љепши момак од цвијета,
026    Година му два’ес’т пета,
027    Син Душана Булајића,
028    Пун љубавног бјеше пића,
029    Има школу и врлину
030    Да загледа цуру фину.
031    Нађе цуру фину, праву,
032    Марковића Видосаву.
033    Траје љубав две године,
034    Но да видиш зле судбине!
035    У свако су рекли доба
036    Да се љубе све до гроба,
037    Но да видиш судбе клете
038    Шта њихову љубав смете!
039    Један момак непознати
040    Који цуру у гроб прати,
041    А женска је памет мала,
042    Па се њему обећала
043    Да ће њему љуба бити,
044    А Николу преварити.
045    „Сад Никола нек је здраво,
046    Он штудира, што је право!”
047    То изрече цура млада,
048    За овцама пође сада.
049    У злу судбу себе ставља,
050    Никола се њојзи јавља:
051    „Шта ми радиш, цуро моја,
052    Вјеренице без раздвоја?”
053    Сад се слаба дјела ствара
054    Видосава одговара:
055    „Сад је наша љубав мала,
056    Другом сам се обећала!”
057    Кад му тако зборит оде,
058    Баш ко да га ножем убоде.
059    Ту Никола љути поста,
060    Цури вели: „Сад је доста!
061    Кад ми, мила, велиш тако,
062    Ријешићу с тобом тако!”
063    Па се својој кући врати,
064    И гарубин пушку вати,
065    Па он цури брзо хита,
066    Сад се ш њоме и не пита,
067    Сад говоре и не ваде,
068    У срце јој нож забаде.
069    Ту се створи грозна жртва,
070    Паде цура земљи мртва,
071    А Никола пушку диже,
072    Па он оде кући ближе,
073    И угледа згодно мјесто
074    Ђе је цури писо често,
075    Не шће себе ту да спаси,
076    Но свом оцу дом угаси;
077    Гарабина свог намести
078    Да се од њега не свести,
079    На срце га препријечи,
080    Да га нико не лијечи,
081    Пуче пушка у том часу
082    Тужном дому на угасу,
083    Сад ће гавран да загракће
084    А Никола нема браће.
085    Црни гавран карте прави
086    Да у оба дома јави,
087    А о томе вељом јаду
088    Родитељи и не знаду,
089    Црна ће им бити слика
090    Када виде свог јединка!
091    Нек Николи сестре тужи,
092    И нек црне беру ружи,
093    А те црне кукавице,
094    Нек им буду другарице!
095    Кад освану април први,
096    Од свукуда свијет врви,
097    Од Никшића до Билеће
098    Масама се свијет креће,
099    Па унакрст до Требиња,
100    Овим правцем до Цетиња.
101    Ко је био да покуша,
102    Пет стотина бјеше душа!
103    На то силно саучешће,
104    Само слушај уздах чешће,
105    Природа се смировала,
106    Па лијепо време дала,
107    Ведро бјеше, не би кише,
108    До гроба иʼ испратише,
109    Направише две гробнице
110    За те тужне вјеренице,
111    А Николи црна карта,
112    На гробу му више врата.
113    У њу књиге од науке,
114    Да у беле држи руке:
115    Видосави црно цвеће,
116    На главу јој венац меће.
117    На гробу му пала чавка,
118    Николина стара мајка,
119    Она рони грозне сузе,
120    Што јој судба сина узе,
121    С друге стране сеје миле
122    У црно се обавиле,
123    И род Видин исто тако,
124    Жалʼ обоје подједнако,
125    Жале млада матуранта,
126    Жале зета као брата.
127    Све то стари бабо гледа,
128    А од срца сузе не да,
129    Са својим се сином прости,
130    Нек му с миром леже кости.
131    Ове пјесме више нема,
132    Нек се друга љепша спрема!

Подаци о песми

СакупљачЈованка Големовић Лазаревић
КазивачГоспава Рогач, рођена 1932. године, 17 година, писмена, Црквице, Никшић; бригадирка Никшићке бригаде.
Место и време бележења08. 09. 1949. године, на градилишту дуж трасе ауто-пута „Братство и јединство”.