01411 Изгорила шума Јованова ...

001    Изгорила шума Јованова
002    Изгорила, па се помладила.
003    Куд је Јово свога коња водо,
004    Коња водо, а ручак погледо.
005    Њему сеја ручак донијела.
006    Ручак руча, у сеју погледа.
007    „Секо моја, зла ти ока врана,
008    Да нам ʼоће умријети нана,
009    Да обљубим бјело лице твоје!”
010    „Шутʼ, Јоване, сам те Бог убио!
011    Баш ти мислиш да нико не чује.”
012    То ћутила нана остарила,
013    Свог Јована речи разумила.
014    Тешко [к]лела да јој сунце приђе,
015    Да јој Јово бјелу двору сиђе.
016    Сунце приђе, Јово двору сиђе.
017    Узе стара сабљу саковану,
018    Па оʼсјече свом Јовану главу.
019    Волим бити сине и крвница,
020    Већ се звати мајка и пуница!

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачИлија Лешић, 19 година, четири разреда основне школе, Поточани; бригадир Треће оџачке бригаде.
Место и време бележења03. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“.