00207 Другарице из мог села,

001    Другарице из мог села,
002    Што си сетна, невесела?
003    „Невесела морам бити,
004    Од другова нећу крити:
005    Цело лето планинама
006    Чувала сам овце сама
007    Сʼ младијема дјевојкама;
008    Једног дана, сунце грије,
009    Ја изгубих овце двије,
010    Ја изгубих овце двије,
011    У Катун их нигде није.
012    Сунце своје сави зраке
013    Па полеће под облаке;
014    Сунце своје зраке сави,
015    Дође време да се јави,
016    А ја призвах стару мајку
017    Да јој предам овцу сваку.
018    Кад јој овце ја пребројих,
019    За двије је ја забројих,
020    Па ја пођох, само сама,
021    Тражитʼ овце планинама.
022    На врх брда кад изађох,
023    Ту некаку стражу нађох.
024    Партизанска стража била,
025    Кораке ми пребројила;
026    Кад кораке пребројила,
027    Мене младу ухватила.
028    Ту студенти неки били,
029    Мене младу избавили:
030    „Ој, студенти, браћо мила,
031    Дајте мени лака крила
032    Да полетим кајʼно птица,
033    Бићу ваша другарица!"

Подаци о песми

СакупљачМихаило Поповић
КазивачАнђелија Ђукић,ученица, отац Драго, земљорадник, Ђулићи, Андријевица; бригадирка Треће црногорске бригаде „Сава Ковачевић“ (Учитељска школа, Никшић).
Место и време бележења18. 08. 1949. године, градилиштe ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Спачве.